СЗС поново у Рашкој области

У петак, 18.03.2011. двочлана екипа Хуманитарне Организације Срби за Србе запутила се пут Рашке области, како би реализовала прву велику хуманитарну акцију на територији прве српске државе.

У склопу акције помогнуто је 5 породица а помоћ се огледала у следећем:

• 1 торба играчака,
• 3 торбе гардеробе,
• 2 веш машине и 2 фрижидера – 81.000 дин.
• 3 јагњета – 23.000 дин.
• материјал за изградњу купатила – 25.000 дин. – купљен у Београду и прослеђен у Рашку.

Укупно је потрошено 109.020 + 25.000 РСД а целокупну акцију финансирала је Хуманитарна организација Срби за Србе – САД.

У Новом Пазару сачекао нас је наш велики пријатељ Протосинђел Герасим , игуман манастира Ђурђеви Ступови, иначе убедљиво најзаслужнија особа за успех наше хуманитарне акције. Са њим смо се запутили у манастир у коме смо иначе добили благослов за акцију и смештај. Приликом акције имали смо сву неопходну помоћ од стране братства и пријатеља ове наше светиње. У манастиру смо се распаковали, припремили све за сутрашњу акцију и разговарали са Оцем Герасимом о ситуацији у којој се налази српски живаљ у овом делу Србије. У суботу 19.03.2011. после јутарње службе помолили смо се Богу и светом Симеону Мироточивом и кренули у нову акцију: помоћи онима којима је помоћ више него неопходна, а испоставило се да је реч помоћ тотално непозната именица социјално угроженом становништву Рашке области. Превоз нам је обезбедио ко други до Отац Герасим уз помоћ пријатеља манастира из околине Новог Пазара, а од ове акције и пријатеља наше организације. Њихово теренско возило је заиста нешто без чега не бисмо могли да дођемо до породица које смо планирали. У подне, по невероватно лошем путу, стижемо у село Тушимље, познато по Манастиру Светог Вазнесења Господњег, недалеко од Новог Пазара. У Тушимљу живи породица Јајић, Желимир и Бранка са троје деце Јорданом (21), Момиром (19), Миланком (17) док се најстарија кћерка удала и отишла. Момир понекада надничи са оцем и то су једина примања ове породице, Миланко иде у школу, 5 километара по блату до аутобуса сваки дан, а најстарији, Јордан, има здравствених проблема са јетром и у тренутку посете налазио се у болници. Јајићи имају 7 оваца, козу и кокошке,а животиње не продају већ користе за сопствене потребе. Кућа у којој су Јајићи до скора живели буквално личи на шталу са сламеним кровом, а они надљудским напорима праве нову одмах испод. Покућство им је у лошем стању. Кроз разговор закључили смо да је Јајићима најбоље узети стоку како би узгајањем поправили своју ситуацију, и узели смо им 3 јагњета (2 овце и једног овна). Кућа породице ЈајићСЗС са породицом Јајић

Из Тушимља отишли смо пут Ковачева до породице Полексић. Мајка Горица живи са троје деце Сашом (18), Стефаном (15) и Слађаном (5). Супруг јој се недавно упокојио трагичним случајем а брат јој је погинуо на Косову за време рата, тако да ова породица има јако тешку причу. Бригу о 2 краве, кокошкама и целокупном домаћинству преузима Саша, јако фин и скроман момак коме су у току наше посете очи биле пуне суза. Саша није могао да поверује да је дошао неко из тамо неког Београда да их обиђе и помогне им, јер, како вели, за њих никада нико ништа није учинио. Инсистирали смо да им нешто купимо али су били толико скромни да нису хтели ништа. Довољно им је било што смо их обишли. Међутим ушли смо у кућу, у којој живе као подстанари, видели да им фалe веш машина и фрижидер и то смо им овога пута купили. Слађан Полексић са играчкамаСЗС и породица ПолексићКућа породице Полексић

У месту Љуљац видели смо наше старе знанце, породицу Костовић, помагану већ 2 пута. Драги и Радованка Костовић имају 7 деце: Марину (16), Милоша (15), Весну (12), Радицу (11), Миљана (4), Тању (2) и Ивана (1). Ова породица се материјално доста поправила од наше прве посете и сада имају 3 краве, живину, свиње, обрађују доста земље и солидно живе. Прошлог месеца отказала им је веш машина и ми смо се одлучили да им купимо нову. Породица није имала више никакве захтеве. Кућа породице КостовићДео Костовића на окупу

Пут нас поново води у место Ковачево где обилазимо Милошевић Миланка (26), момка са јако тешком животном причом. Од упокојења родитеља, када је имао свега 5 година, остаје да живи сам са болесном баком и свакодневним проблемима. Миланко се сам бори кроз живот радећи све што може да се ради, састављајући једва крај са крајем. Јака воља и упорност нису му дозволили да остави баку и имање и оде пут града и бољег живота, па му је зато Бог подарио добре комшије који му помажу у неретким ситуацијама. Скоро се срушио и стари пољски тоалет па Миланко има и једну муку више. Обећали смо му помоћ у изградњи купатила које ће урадити он са комшијама, јер без икаквог купатила стварно није могућ живот, а са новим купатилом Миланко ће моћи да се ожени и створи породицу, што му од свег срца желимо. Све потребно за једно скромно купатило купили смо у Београду и послали Миланку, а за те потребе издвојили смо суму од 25.000 динара. Кућа Миланка Милошевића

У самом предграђу Новог Пазара, на Дежевском путу, обилазимо последњу породицу у овој акцији,а коју смо обишли једном пре неколико година, породицу Милетић.  Миломир и Миланка са седморо деце: Наташом (21), Надицом (19), Весном (18), Станком (14), Душицом (13), Марком (10) и Мартином (1). Наташа и Станка су удате и Станка има дете, па сви заједно живе у кући коју изнајмљују за 60 евра месечно. Нико нема сталан посао, већ надниче и тешко преживљавају. Свесрдно им помаже и братство Манастира колико је у могућности. На све молбе породице Милетић држава је остала оглушена. Оно што им је тренутно било најпотребније је фрижидер, и то смо им овога пута обезбедили.

Ова прва акција у Рашкој области оставила је пуно утисака о тешком животу наше браће и сестара и невероватном немару државе Србије о Србима са овог подручја. Још ако се дода константна међу-етничка напетост која постоји, јасно је да опстанак нашег народа на просторима прве српске државе ни мало није лак. Ми ћемо наставити да помажемо и даље браћу и сестре са ових простора колико год је то у нашој моћи, чинећи богоугодна дела и пратећи пут Светосавља. Искористићемо ову прилику да се још једном захвалимо Оцу Герасиму, братству Манастира Ђурђеви Ступови, нашем пријатељу Ивану из Новог Пазара и свима онима који су омогућили да ова акција буде успешно спроведена.