СЗС у акцији на светој српској земљи

НЕМА ПРЕДAЈЕ! Ово су за Косметске Србе две веома велике и тешке речи. Tешко је било којим речима и сликом описати како је тим људима и колико снаге и воље је њима потребно да би се држали ове пароле и опстали на својим огњиштима на Космету. У заједничкој акцији Хуманитарне организације Срби за Србе, Х.О. Срби за Србе из САД ($1.000), Српске Православне Омладине Инсбрук СПОЈИ из Аустрије (300 €), Хуманитарне Хришћанске заједнице Радости моја из Немачке (620 €), форума Српска Елита, Православне браће из Русије и Грчке, и многих пријатеља организације из Србије а у склопу наше осме посете на Космету поново у општини Штрпце помогли шест српских породица, народну кухињу и основну школу Свети Сава у вредности од 2.800 евра.

Четири представника СЗС-а из Београда уз помоћ наших великих пријатеља из организације ХО „Мајка девет Југовића“ кренули пут Штрпца и Шар планине рано ујутру 25. септембра. Прва породица коју смо у овој акцији посетили су брат и сестра Горан и Љубичица Илић из села Борзане. У трошној кући у којој сада живе сами и ако обоје болесни и без икаквих примања примили су нас и покушали да нам објасне како опстају и како преживљавају иако немају ни динара било какве помоћи. Горану и Љубичици смо обезбедили једнократну помоћ у виду једног кревета и фрижидера који ће им привремено олакшати свакодневне животне потребе.Пут настављамо ка селу Врбештица где посећујемо седмочлану породицу Милосављевић. Отац Душан и мајка Планинка и њихових пет ћерки Милена (22), Сања (21), Маја (18), Наташа (18) и Сандра (8) живе без икаквих примања а засигурно највећи проблем им представља набавка неопходних лекова за кћерку Наташу која болује од епилепсије. Милосављевићима смо као и Илићима обезбедили помоћ куповином једног кревета и фрижидера.Село Беревце и породицу Антић са четворо деце – Дарко (10), Марко (8), Стефан (6) и Виткор (4) посећујемо трећу по реду. У дому Антића се мало дуже задржавамо где у смо ушли у причу са оцем који тренутно обрађује туђу земљу и тако зарађује за живот. Отац Антића има и своју њиву на којој смо се договорили да покуша да направи штале, а да ћемо ми у некој нашој наредној акцији покушати да им обезбедимо нешто од стоке како би сами могли да се издржавају. До тада обезбеђујемо Антићима једну веш машину и кревет.У кући Станојевић Голуба у селу Севце посећујемо следећу породицу са петоро деце: Душан (13), Николета (11),Вељко (8), Дејан (7) и Давид (3). Глава породице није био код куће али смо у причи са његовом супругом сазнали да отац по цео дан ради на надницама, да они имају две краве и да су исто тако без икаквих примања и пошто им је укинут дечији додатак једва састављају крај са крајем и живе у веома старој и трошној кући. Пошто у кући са њима живе и родитељи Голуба Станојевића одлучујемо се за куповину 2 кревета и фрижидера овој породици. Претпоследња породица у селу Вича, Милосављевић броји 5 чланова од којих троје деце: Милијана (23), Јелена (19) и Милош (18) и сво троје добри ђаци. Најстарија Милијана завршила је правну школу и хтела да настави школовање али за то једноставно нема услова, а отац породице је већ 4 месеца у Београду где ради у једној приватној фирми, али му нису дали плату већ 3 месеца. Одлучили смо да ову породицу помогнемо куповином фрижидера и веш машине. Најтежа прича која је све нас јако потресла и оставила снажан утисак јесте прича породице Миленковић из Сушића. Петоро браће Драгиша (30), Радиша (29), Славиша (25), Ивица (22) и Александар (19) живе сами. Отац им је преминуо, а мајка се тренутно лечи у психијатријској болници и да несрећа буде још већа пре пар месеци сестра им је извршила самоубиство. Веома веома тешка ситуација и мучна атмосфера у кући Миленковића који су нас дочекали са сузама у очима никог не би могла да остави равнодушним. Једва изговарајући речи договарамо се са њима да им овај пут помогнемо куповином два кревета. После напуштања њихове куће одлучујемо се да их снабдемо основним животним намирницама како би им ако је то икако могуће бар на кратко олакшали живот. У повратку из села Сушиће свраћамо до породице Симaновић из Горње Битине којој је наша организација у Божићној акцији ове године купила краву. На наше одушевљење не само да је крава ту него је ту и мало теле! Ова породица вредно ради и прави су пример да је ова донација била пун погодак! У повратку ка Грачаници, а у договору са представницима Х.О. „Мајка девет Југовића“ одлучујемо да поред већ намењене помоћи купимо и фрижидер за пекару у месту Прековце, као и ел. шпорет и бојлер за О.Ш. Свети Сава у месту Паралову. За додатних 2.000 дин. које смо добили пред пут од наших донаторки из Београда проф. Божовић и госпође Макањић купљени су слаткиши за дечицу коју смо посетили и обишли у овој акцији.

Укупна помоћ за породице:

• 7 кревета
• 2 веш машине
• 4 фрижидера 12.577 динара за намирнице
• 2.000 динара за слаткише

За народну кухињу и школу:

• 1 фрижидер
• 1 ел. шпорет
• 1 бојлер

Укупно:

• 7 кревета
• 2 веш машине
• 5 фрижидера
• 1 ел. шпорет
• 1 бојлер 12.577 динара за намирнице
• 2.000 динара за слаткише

Нажалост, чини нам се да је ситуација у енклавама на Косову и Метохији све гора! Дечији додаци и социјална помоћ се укидају, расте број корисника народних кухиња, шиптарске власти укидају Србима сваки вид комуникације(завршна акција прекидања телефонских линија се одиграва у тренутку писања ових редова). Из дана у дан све је мање наде у опстанак српског народа на Космету, док су у остатку Србије тренутно прече неке друге изопачене друштвене теме и догађаји. Надамо се да ће се успавана и погрешно усмерена енергија српског народа ускоро пробудити и тиме омогућити прост биолошки опстанак српског народа. КОСМЕТ ЈЕ СРБИЈА – НЕМА ПРЕДАЈЕ!