СЗС у посети малој Дајани
Четворочлана екипа пријатеља и чланова наше организације посетила је у недељу 16.05. подручје општине Врбас. Том приликом смо посетили породицу Шуваков и малу Дајану за коју смо организовали прошлог викенда хуманитарну журку и породицу Дањек којој смо уручили једнократну помоћ крајем прошле године. Наш домаћин и овога пута је био пријатељ наше организације и новинар „Политике“ господин Петко Копривица. Наше мало путовање започињемо присуствовањем на недељеној литургији у храму Св. Димитрија Солунског на Новом Београду.
Пут Врбаса кренули смо у саставу: Младен (главни координатор целе акције), Воја (наш активни члан), Горан (наш пријатељ и надамо се будући члан) и моја маленкост. Након краћег задржавања у Новом Саду где смо се окрепили фином домаћом питом и покупили пакет слаткиша за децу стижемо у Врбас где заједно са господином Петком долазимо до куће породице Шуваков. У дому породице Шуваков затичемо на окупу целу породицу, а пажњу нам одмах привлачи мала Дајана која је због свог тешког здравственог стања приморана да носи заштитну маску преко лица. Иако смо очекивали да затекнемо малу Дајану у кревету како лежи с’обзиром на њено стање прилично смо се позитивно изненадили њеном раздраганошћу којом је зрачила сво време нашег присуства.
На први поглед нико од нас својим понашањем у игри и комуникацији са малом Дајаном није одавао слику особе коју погађа стање ове девојчице, али изнутра сваком од нас се душа кидала због овакве судбине која је морала да задеси тако малу девојчицу и њену породицу. На сву срећу још увек има племенитих људи који су сакупили преко 500.000 дин за неопходан лек који ће, сви се надамо уз Божију помоћ, помоћи малој Дајани да победи опаку болест. Уз жељу за што бржи опоравак и превише речи хвале од стране Дајаниних родитеља опраштамо се од породице Шуваков и настављамо даље.
Након посете Дајани и њеној породици долазимо у Бачко петрово село код породице Дањек. Да подсетимо породицу чине Саша Дањек, тренутно незапослени ратни ветеран и његове две малолетне ћерке Јована и Јелена, Сашина рођена сестра са своја два малолетна сина коју је муж напустио и њихова болесна мајка. Ова породица је била приморана да се исели крајем прошле године из своје трошне куће јер више није била безбедна за становање. Од општине су добили на коришћење кућу у којој тренутно бораве ,али у којој им закуп истиче овог месеца. Када смо крајем прошле године били у посети породици Дањек обећали смо да ћемо се побринути за њихово стамбено стање колико је то у нашој моћи. Ову посету смо искористили да би се детаљно договорили о већ поменутом плану решавања њиховог стамбеног питања јер су се по свему судећи за то створили услови. Сашина ситуација је била актуелизована приликом наше прошлогодишње посете, али је резултирала само празним обећањима и бацањем прашине у очи овој несретној породици од стране надлежних државних органа.
Наш интерни договор са Сашом је био да се покуша са продајом имања на ком се налазила њихова трошна кућа и да се уз помоћ општине,локалних предузећа и наше организације скупе паре за куповину неког пристојнијег и поврх свега безбеднијег крова над главом. Колико толико позитивне вести су нас сачекале јер нас је Саша обавестио да је успео да прода своје имање за 4.000евра, али после одбијања свих дуговања на име неплаћених комуналија њима је остало свега половина од тог новца. Такође информација коју смо добили са терена јесте да би пристојна кућа у њиховом месту могла да се нађе за суму од око 4.000-4.500е.
Саша ће наредних дана покушати да нађе за своју породицу одговарајућу кућу и да са власником утврди крајњу цену и услове плаћања након чега ћемо бити обавештени. Стога овом приликом апелујемо на све људе, организације, а поготово на мала и велика предузећа да се укључе у акцију помоћи куповине једне мале, скромне куће за породицу Саше Дањека, бившег српског добровољца који је бранећи Србство на фронтовима од Српске Крајине па до Космета доживео да му уместо почасног места у друштву, које заслужују сви прави српски ратни ветерани, локални апартчици залупљују врата пред носом због његове жеље да има само оно најосновније, најобичнији кров над главом. Тренутно ова породица преживљава са свега 8 хиљада динара социјалне помоћи. У нади да ћемо следећу посету обавити код Саше у његовом новом дому опраштамо се и крећемо пут Београда.
