СЗС у посети Милетићима
Дана, 2. јуна сам посетио вишечлану породицу Милетић која живи у широј територији Новог Пазара. 1999. године су напустили Лепосавић са Косова и Метохије и тренутно живе као подстанари. Плаћају 140 евра кирију. Породица Милетић има шесторо деце а са њима живи и њихова бака. Најстарија кћерка Наташа има 20 година, Надица 18, Весна 17, Станка 13, Душица 11 и најмлађи син Марко 8 година.
Мајка Миланка је 1970 годиште а муж Миломир 1959. Миломир ради као физички радник у фабрици грађевинског материјала, плата је мала и нередовна, док мајка Миланка ради код кројача, опет за нередовну плату од око 100 евра. Иначе у Новом Пазару има доста кројача који искоришћавају радну снагу. Живе у улици Меше Селимовића 17, то је мало насеље Дежевски пут и одмах је приметна кућа Милетића која је у веома лошем стању. Лично сам се уверио да је зид попуцао на неколико места. Када сам ушао у двориште њихове куће осетио сам радост у дечици, иако сиромашни они знају како да дочекају госте домаћински. Девојке су одрасле, мајка Миланка прича како деца јако брзо расту и како им је све више потребно. Када сам питао Миланку шта им је потребно само је уздахнула “е мој сине“ каже “мени нема шта није потребно, деци су потребне књиге, свеске и оловке, храна, средства за хигијену и друге потребштине“. Отац Миломир је у то време када сам их посетио био на послу, а на моје питање да ли вас је неко пре мене посетио или помогао тј. нека органзиација или државна институција, Миланка је рекла да нико није дошао ни да види како и где они живе. Након тога нисам имао више питања за мајку, а онда ме у том мом ћутању прекиде питање малог Марка “а јели чико како ћете нама да помогнете“? Објаснио сам Марку да постојимо као организација која помаже српске породице са много деце нашта се мали Марко само насмешио. Када сам завршио посету, иза мене су остали Милетићи чекајучи нека боља времена.
