СЗС у посети породици Шмигић

Наоружани позитивном енергијом и жељом да што пре дођемо до избегличке породице Шмигић, трочлана екипа СЗС-а (1 представник из Ниша и 2 из Јагодине) упутила се у село Бунар. које је 12 километра далеко од Јагодине. Породицу Шмигић чине отац Илија, мајка Славица, деца Миљан (18 ), Јелена (17), Љубиша (15) и Миљана (13). Иначе породица Шмигић је избегла са Косова и Метохије 1998 године, и принудно се уселила у напуштену школску зграду. Пре него што смо дошли до Шмигића одлазимо до продавнице, и тамо купујемо слаткише за децу (3.454 дин.), а од духовне хране доносимо им књиге православне тематике – поклон Епархије Нишке. Када смо стигли код породице Шмигић, непријатно смо били изненађени материјалном ситуацијом у којој се налази ова породица. Ни мајка ни отац не раде, односно како они кажу не могу да нађу сталан посао, живе од социјалне помоћи и од помоћи добрих људи који им са времена на време помажу. Можемо слободно да кажемо да би нам лакше било да избројимо ствари које имају, него оне које им недостају, углавном и то што имају је старо и дотрајало. У причи са Шмигићима усаглашавамо се да су 3 ствари неопходне. Прва ствар је шпорет смедеревац, који је стар и дотрајао, и као што мајка Славица каже, на њему не може хлеба да се пече (што је изузетно важно за породицу, јер се дешавало да немају пара за хлеба, имају брашно, али нажалост не могу да испечу хлеба).  Друга ствар су кревети, који су доста стари, 2 дечија кревета су била у катастрофалном стању тако да одлучујемо да купимо 2 кревета (односно како се касније испоставило кауч на расклапање).   Упало нам је у око, да и ако живе у великом сиромаштву, сва деца су одлични ђаци, тако да смо питали децу да нам кажу како можемо да […]

Наоружани позитивном енергијом и жељом да што пре дођемо до избегличке породице Шмигић, трочлана екипа СЗС-а (1 представник из Ниша и 2 из Јагодине) упутила се у село Бунар. које је 12 километра далеко од Јагодине. Породицу Шмигић чине отац Илија, мајка Славица, деца Миљан (18 ), Јелена (17), Љубиша (15) и Миљана (13). Иначе породица Шмигић је избегла са Косова и Метохије 1998 године, и принудно се уселила у напуштену школску зграду. Пре него што смо дошли до Шмигића одлазимо до продавнице, и тамо купујемо слаткише за децу (3.454 дин.), а од духовне хране доносимо им књиге православне тематике – поклон Епархије Нишке. Када смо стигли код породице Шмигић, непријатно смо били изненађени материјалном ситуацијом у којој се налази ова породица. Ни мајка ни отац не раде, односно како они кажу не могу да нађу сталан посао, живе од социјалне помоћи и од помоћи добрих људи који им са времена на време помажу. Можемо слободно да кажемо да би нам лакше било да избројимо ствари које имају, него оне које им недостају, углавном и то што имају је старо и дотрајало.

У причи са Шмигићима усаглашавамо се да су 3 ствари неопходне. Прва ствар је шпорет смедеревац, који је стар и дотрајао, и као што мајка Славица каже, на њему не може хлеба да се пече (што је изузетно важно за породицу, јер се дешавало да немају пара за хлеба, имају брашно, али нажалост не могу да испечу хлеба).  Друга ствар су кревети, који су доста стари, 2 дечија кревета су била у катастрофалном стању тако да одлучујемо да купимо 2 кревета (односно како се касније испоставило кауч на расклапање).  

Упало нам је у око, да и ако живе у великом сиромаштву, сва деца су одлични ђаци, тако да смо питали децу да нам кажу како можемо да помогнемо, да им побољшамо услове за учење, њихова жеље је била да се набави радни сто и у склопу стола полице и фиоке за књиге, јер деца немају где да држе књиге. Времена за губљење није било, тако да смо се одмах упутили за Јагодину да им то обезбедимо. Уз помоћ Божију нашли смо све потребне ствари, које су се таман уклопиле у наш буџет.   Шпорет смедеревац  Кауч на расклапање

На растанку са Шмигићима, отац Илија, се срдачно захвалио свим донаторима који су помогли да се ова акција оствари.    Породица Шмигић – слика од пријатеља наше организације (лето 2010)

Рачуни и потврде финансиране помоћи