СЗС у посети породици Тамбур
Било је задовољство доћи код Тамбура и одмах пред кућом видјети љуљашку и тиме одмах знати да су дјеца пажена и вољена. Сви су били у кући, гледају неку емисију о животињама, старији иду поподне у школу. Родитељи Витомир и Драгана, млади људи са својом дјецом: Огњен 8, Сара 7, Анастасија 4, Лука 3 и Ивана 1,5 годину су једна јако весела породица која и поред свих проблема обезбјеђују својој дјеци све што могу. Брачни пар као и много њих у градској средини Витомир је избјегао из Блажуја (сада Федерални дио Босне) код Пунца у Лукавицу гдје су живјели неких 8 година када се преселио код оца у Источно Сарајево који је у међувремену успио направити кућу са два спрата. Живе од 160 КМ дјечијег доплатка и то им је једино редовно примање.
Вито ради све што му се понуди од чувара на градилишту до мајстора за аутомобиле али и њему зима онемогући рад тако да и он са породицом стегне каиш док не дођу топлији дани и са њима први посао. Витомир је у рату рањен и још увијек има гелера у нози које би требао оперисати што му онемогуцава тежи рад. Предавао је папире за програм додијеле мотокултиватора који он не може ни у лудилу купити (9,500 КМ) али га је Влада одбила а он код Пунца има толико неискориштене земље коју би могао обрађивати… Када сам им представила СзС и објаснила да ћемо им једнократно помоћи да прегурају зиму, Драгана је одмах прерачунала колико пелена може купити од помоћи коју бих им такође преко викенда однијела и да ли би могла нешто гардеробице још узети. Јако драга и весела жена. Витомир се оградио са „то је за дјецу ето Драгане нека она каже шта им треба, она боље зна“. Захваљују се пуно обоје свим нашим спонзорима и нама али се види и да им је помало незгодно, поготово отац који се почео правдати како је свугдје тражио посла али нико неће ни да га погледа….
