СЗС у посети Урошевићима у Крњачи

Крајем јануара чланови Хуманитарне организације Срби за Србе из Београда обишли су породицу Урошевић у избегличком центру Иван Милутиновић у Крњачи, на територији града Београда. Породицу чине незапослени родитељи Урош и Ана са децом Милованом (22 године), Душанком (19), Бисерком (17), Десанком Вером (15) и Марком (10). Избегли су ’91 из Задра током рата у бившој СФРЈ. Овом приликом смо породицу обишли и договорили се око будуће помоћи. У недељу 29. јануара 2012. године после литургије у цркви Св. Симеона Мироточивог на Новом Београду, упућујемо се ка Урошевићима. Убрзо после Панчевачког моста долазимо до скретања за избеглички центар у коме живе Урошевићи. Иако је напољу било веома хладно, глава породице Урош нас је сачекао испред њихове бараке. Улазимо у њихову собу и кроз разговор сазнајемо да деле купатило са још 40 људи. Услови у бараци су веома нехигијенски, недостаје основних средстава за хигијену (сапуна, тоалет папира…) што узрокује појаву бактерија, разних инфекција и болести. Због тога и лоше хране у кампу, Урошевићи имају озбиљних здравствених проблема.Најмлађи члан Марко има проблема са оријентацијом и видом, тако да увек неко мора да га прати до специјалне школе и назад. На том путу мењају и по три линије градског превоза, због чега морају да се „шверцују“ јер немају паре за карте. Иако контролори који их знају имају разумевања, било је случајева да им неки праве проблем и пишу казне због њихове немаштине. Било би лепо и хумано када би град Београд и ГСП изашли у сусрет оваквим породицама! Урошевићи немају никаквих примања, чак ни дечији додатак због проблема са документима и избегличким статусом, иако су још од ’94 у том избегличком центру. И отац и мајка су радно неспособни, крећу се помоћу штапа. Отац је био рањен у рату и доживео је тежак саобраћајни удес због чега има шипке у ногама и отежано […]

Крајем јануара чланови Хуманитарне организације Срби за Србе из Београда обишли су породицу Урошевић у избегличком центру Иван Милутиновић у Крњачи, на територији града Београда. Породицу чине незапослени родитељи Урош и Ана са децом Милованом (22 године), Душанком (19), Бисерком (17), Десанком Вером (15) и Марком (10).

Избегли су ’91 из Задра током рата у бившој СФРЈ. Овом приликом смо породицу обишли и договорили се око будуће помоћи. У недељу 29. јануара 2012. године после литургије у цркви Св. Симеона Мироточивог на Новом Београду, упућујемо се ка Урошевићима. Убрзо после Панчевачког моста долазимо до скретања за избеглички центар у коме живе Урошевићи. Иако је напољу било веома хладно, глава породице Урош нас је сачекао испред њихове бараке. Улазимо у њихову собу и кроз разговор сазнајемо да деле купатило са још 40 људи. Услови у бараци су веома нехигијенски, недостаје основних средстава за хигијену (сапуна, тоалет папира…) што узрокује појаву бактерија, разних инфекција и болести. Због тога и лоше хране у кампу, Урошевићи имају озбиљних здравствених проблема.Најмлађи члан Марко има проблема са оријентацијом и видом, тако да увек неко мора да га прати до специјалне школе и назад. На том путу мењају и по три линије градског превоза, због чега морају да се „шверцују“ јер немају паре за карте. Иако контролори који их знају имају разумевања, било је случајева да им неки праве проблем и пишу казне због њихове немаштине. Било би лепо и хумано када би град Београд и ГСП изашли у сусрет оваквим породицама!

Урошевићи немају никаквих примања, чак ни дечији додатак због проблема са документима и избегличким статусом, иако су још од ’94 у том избегличком центру. И отац и мајка су радно неспособни, крећу се помоћу штапа. Отац је био рањен у рату и доживео је тежак саобраћајни удес због чега има шипке у ногама и отежано хода. Родитељи се надају да ће се наћи добри људи који би могли на месечном нивоу да издвајају финансијска средства како би редовно својој деци обезбеђивали основне животне намирнице и хигијену и тако ојачали њихово нарушено здравље и имунитет. Поред директне финансијске помоћи, породици Урошевић потребни су: фрижидер, мали шпорет, основне животне намирнице, хигијена, постељина, ћебад… Наша организација ће у наредном периоду покушати да обезбеди наведене ствари, док за директну финансијску помоћ позивамо пријатеље и донаторе наше организације, који желе на тај начин да помогну, да нас контактирају како би их повезали са породицом Урошевић. Извештај ћемо завршити Његошевим цитатом, који нам је рекао отац Урош, иначе професор филозофије, када смо ушли у њихов дом:„Ко разуми, к’о да је помог’а“.

Слични чланци