СЗС у првој посети Србима Крајине

Представници Хуманитарне организације Срби за Србе у сарадњи са Српском Омладином Холандије и свештенством Епархије Горњекарловачке посетили су по први пут свету и напаћену српску земљу Крајину која се тренутно налази у Хрватској. У склопу планиране помоћи наше организације помогли смо породице Шупут (дрва) и Панић (књиге и шпорет) из Коренице и Наранчић (крава) из села Дољане у Лици. Након састанка и последњих припрема пред пут у Крајину, крећемо из Приједора у раним јутарњим сатима ка првом одредишту – Кореница где нас је чекао отац Далибор Танасић, протојереј у Епархији Горњекарловачкој. Уз освежење и краћи одмор упућујемо се ка породици Жељка и Оливере Шупут који имају и двоје деце Александра 16 година и Душана од 10 који нису били кући током наше посете. Жељко је пре више од две године након што се вратио у Кореницу са својом породицом и почео да ради ухапшен под лажном оптужницом да је починио ратни злочин тако што је током 90тих година наводно ударио припадника другог народа по образу ногом, што за неког ко се не бави кик боксом једноставно није изводљиво. Сви сведоци које је одбрана имала су одбијени јер су били српске националности.

Жељко је био принуђен да две године лежи у затвору и препусти своју породицу на милост и немилост анти-српском систему. Ни српски политичари у Хрватској нити институције у Србији нису биле спремне да пруже било какву материјалну или правну помоћ Жељку и његовој породици а све зарад “добрих међусуседских односа“. Тренутно највећи проблем са којим се породица Шупут сусреће јесу адвокатски и сусдски трошкови за процес који још увек траје и који онемогућава Жељка да путује ван Коренице и да се запосли. У договору са мајком Оливером и Жељком купили смо 12 метара огревног дрвета како би мирно дочекали оштру зиму која је уобичајена у овим крајевима.Друга породица коју смо посетили била је породица Панић из села Михаљевац, 10км удаљеног од Коренице. Отац Милан Панић је ухапшен заједно са Жељком Шупутом такође под лажном оптужницом за ратни злочин. Панићи су повратничка породица са четворо деце који су 2001. године упркос свим проблемима одлучили да се врате на своје огњиште. Милан попут Жељка је почео да ради и самостално обезбеди својој породици кров над главом, храну, школски прибор и све друге потребе велике породице. На жалост и Панићи су сметња анти-српском систему који влада у Хрватској па је отац Милан провео две године у затвору. Током његовог боравка иза решетака, мајка Миланка морала је да нађе начин да одхрани своје четворо деце Милену 16 година, Невенку 13, Драгану 12, и Милоша од 8 година које такође нисмо били у прилици да упознамо тај дан.

2

Поред њих у Михаљевцима живи још само троје деце. Као и Жељку, Милану је тренутно немогуће да се запосли и нађе посао јер судски процес још увек траје или другим речима развлачи. У разговору са родитељима договорили смо се да 2.000 куна оставимо за куповину књига и школског прибора за школарце који је јако скуп, а поред тога Панићима смо купили нови шпорет који ће им олакшати свакодневне потребе спремања хране и зими грејања свог дома. Трећа породица коју смо посетили била је једанаесточлана породица Наранчић, такође повратничка породица која живи у Личком селу Дољане. Отац Душан и мајка Мира имају деветоро деце: Александра 17, Немања 13, Арсеније 11, једину кћерку Радмилу 9, Стевана 7, и близанце Зорана и Горана 5 и Ђорђа и Драгана од 3 године. Наранчићи су се вратили на своје имање пре више од годину дана из Србије након што им је изграђена нова кућа поред старе која је запаљена и срушена. Ипак, унутрашњост куће је урађена јефтино и неквалитетно тако да је влага пробила на неколико места. На околним имањима куће су или запаљене или до темеља срушене, док општинске власти пролонгирају асфлатирање макадама.

Иако Наранчићи у свом поседу имају 3 хектара земље немају чиме да је обрађују. И околна земља је запуштена, након 15 година необрађивања зарасла је у коров. Душан се са најстаријим сином брине о башти, домаћим животињама које имају и неколико дрвећа јабуке. Наша организација је одлучила да помогне овој великој породици са куповином краве. Због мањка средстава које нам је остало у прикупљању још око 250 евра прикључиће се локално становништво и Епархија Горњекарловачка. Наранчићи желе да остану на свом имању и свака помоћ им је неопходна и добродошла. Овом приликом желимо да се захвалимо и јереју Слађану Никићу без кога цео овај пут и организација не би протекла како смо и планирали. Прву посету Крајини завршили смо у великој неверици, тузи и забринутости за даљи опстанак и егзистенцију српској народа на овој територији. Поред свих спољашњих проблема са којима се сусрећу Срби у Крајини, унутрашњи сукоби, неслога и некаква завист продубљују кризу у којој се свакодневно преживљава. Хуманитарна организација Срби за Србе жели да позове све друге организације, појединце а пре свега државне органе и институције Републике Србије да заштити своје грађане и помогне свом народу да се врати и опстане на својој ђедовини за коју су се наши преци борили, крварили и гинули. Немојмо затворити очи и препустити српски народ и децу у Крајини судбини и туђинском анти-српском систему да их обрише са лица земље.