СЗС у Врбасу за породицу Дањек

У недељу 27. децембра смо по први пут помогли породицу Дањек из Равног Села које се налази недалеко од Врбаса. До њих смо дошли захваљујући Петку Копривици, новинару „Политике“, који нам је иначе и раније помагао да дођемо до неких породица. Заједно са њим смо отишли до куће где је до недавно живео Саша Дањек са своје две ћеркице Јованом(8) и Јеленом(5). Са њима у тој кући су живели и Сашина сестра са своја два сина,један има 5 година а други тек шест месеци.

Ту нас је сачекао Саша са Јованом и Јеленом. Одмах нам је било јасно због чега они више нису у тој кући. Кућа у којој су живели стара је преко сто година,налази се у јако лошем стању а и почела је да се обрушава,део крова је већ пао тако да ту не постоје апсолутно никакви услови за живот. Привремено су смештени у кући која припада општини али пошто ту могу да буду само привремено, ова породица је буквално без крова над главом Саша је иначе био добровољац на ратиштима у Славонији,Сарајеву и на Косову. Свуда се обраћао за помоћ, али све се завршило само на обећањима. Да иронија буде већа,сазнали смо да су они пре неколико година у своју кућу примили једну породицу да заједно живе са њима. Та породица је избегла са Косова. Немају никакава примања осим кад Саша успе да нађе неке грађевинске послове на неколико дана али тога нема тако често. Његова сестра није у могућности да ради због мале деце. Иначе цела њихова животна прича је потресна. Мајка је напустила своје две девојчице а Сашину сестру је муж отерао заједно са своја два синчића. Помогли смо их тако што смо у вредности од 40,000 динара купили основне животне намирнице,средства за хигијену,ципелице за децу и гардеробу коју смо прикупили са стране од донатора. Ова посета је била још једна у низу оних када се свима сва осећања накупе и почну да бујају. Тешко је гледати њихово сиромаштво, како се захваљују до бесвести,лепо је видети ту неисказану срећу на њиховим лицима, нарочито деце, па је онда опет тешко када схватимо колико ти људи уствари немају, а најжалије је што деца расту у нељудским условима и сиромаштини за разлику од већине њихових вршњака. Прикупљање средстава за куповину куће овој породице ће бити један од наших сталних пројеката. У овоме нам доста помаже господин Петко Копривица, а даљи план реализације овог пројекта ћемо ускоро изнети. На крају хтео бих још само једну реченицу да додам, тј. реченицу коју је Саша изговорио више пута данас. Рекао нам је да се нада да ће једног дана он и његова деца исто моћи да овако помажу унесрећенима. У његовим очима се видела искреност и нада на бољу будућност. Надајмо се и покушајмо сви заједно да му испунимо ову жељу јер људи као он и ова недужна деца то свакако заслужују….