СЗС уручили помоћ породицама Љиљак
Представници Хуманитарне организације Срби за Србе посетили су данас породице Љиљак у банатском селу Неузине, недалеко од Петровграда, а потом и породицу Милутиновић у селу Пивнице, у општини Бачка Паланка, како би им уручили планирану помоћ наше организације. Избегличкој Крајишкој породици Љиљак обезбедили смо супрасну прасицу и неколико прасића, а Милутиновићима три козе, 20 коки носиља као и 200 кг сена.
Ипак, најбитнији део акције је било дружење са децом и разговор са родитељима породица. У припреми је неколико кратких видео клипова. Након јутарње литургије у цркви Св. Димитрија на Новом Београду, екипа Хуманитарне Организације „Срби за Србе“ посетила је и помогла две породице са подручја српске покрајине Војводине. У саставу Младен,Mиша,Дача (наш возач и надамо се будући члан) и моја маленкост кренули смо пут села Неузине покрај Петровграда у посету нашим старим знанцима породици Љиљак.
Породица Љиљак је породица коју смо до сада у највише наврата помагали и обилазили. О тој породици је једноставно сувишно трошити речи.Такав ентузијазам, пожртвованост, марљивост и истрајност на челу са главом породице Славком па до најмлађег члана једноставно мало где се виђа. Породица која је до пре пет година имала свега нешто што се не може назвати ни страћаром, данас је већ на путу да престигне многе староседелачке породице из села. Ово је управо и главни разлог зашто се породица Љиљак константно обилази и помаже кад год то прилике дозвољавају. Они ће како нам прича господин Славко од једног нашег динара створити три,и зато не жалимо ни времена ни труда на овако дивне људе.
Они су задовољни и самом нашом посетом, без да су икада ишта од нас захтевали. Овако бих могао до сутра да причам хвалоспеве о овој породици и не бих погрешио јер они то заслужују. Kада нас је домаћин Славко увео у кућу, кренули смо са упознавањем осталих чланова породице. У почетку то није било нимало лако, наиме сви су постали јако стидљиви када су нас видели. Почели смо разговор са најстаријим сином и са онима који су у свакој ситуацији највесели, са најмлађима. Полако су и остали пристизали и упознавали се са нама, тако да је то од једне почетне уздржаности и стида, који произилази из њихове свесне гледаности на своје сопствено стање и превелике захвалности коју осећају према нама и нашој организацији која се види у њиховим очима, то постао један искрен пријатељски разговор и дружење. Тешко је описати тај осећај када се човек својим очима увери како једна тако велика, вредна, свесна и поштена породица једва саставља крај са крајем, али опет радује та њихова нада и воља за бољим животом. Ови људи су на правом путу да своју децу претворе у праве марљиве и поштене људе који ће једнога дана то засигурно знати да цене. Ово све посебно наглашавам због наших донатора,чланова и посетилаца сајта да би сви могли да виде каквом профилу породица ми као организација тежимо да помогнемо и шта желимо да постигнемо.
Породица Љиљак се тренутно бави земљорадњом и сточарством и осим тога немају никаквих прихода. У складу са политиком коју смо као организација почели да примењујемо од недавно, породицу Љиљак смо помогли куповином крмаче и једанаест прасића. Господин Славко Љиљак нам је изложио и своје планове за блиску будућност у којима намерава да прошири своје „сточно царство“ и тако стекне потпуну материјалну независност за своју породицу. План је да уколико Бог да здравља како Славко каже,изгради штале и торове за своју стоку и на тај начин још више развије своје домаћинство. Ми ћемо као и до сада бити уз породицу Љиљак и покушати да помогнемо господину Славку да оствари своје скромне снове. Невероватно колико мало пажње и одвојеног времена може да значи једној породици, а тек кад се види та њихова радост и осмеси ми би требали уствари њима да захваљујемо јер се захваљујући њима у нама рађа неисказана срећа и радост. Док смо се поздрављали седмогодишњи Јовица нас је са тужним погледом и једва скупивши храбрости питао: “ ‘оћете опет доћи? “ Обећали смо му да ћемо се ускоро опет видети. Осмехнуо се само и као да нам је погледом рекао „држим вас за реч, чекаћу вас“.
Пут нас даље води на западну страну Војводине до општине Бачка Паланка и села Пивнице где смо обишли још једну нама од раније познату породицу. У питању је породица Милутиновић која је била на нашој листи за помоћ још на самом почетку рада наше организације, док се та породица налазила у Републици Српској. Од пре две године породица Милутиновић се налази у селу Пивнице где и даље живе у тешким материјалним условима. У трошној кући тренутно живе супружници Милан и Гордана Милутиновић са Милановим оцем и шесторо мале деце. Нисмо стигли ни да уђемо у двориште а већ је око нас било пет малишана који су били одушевљени нашим доласком. Овако веселу и драгу децу видети је прелеп осећај. Најстарији од њих има 13 и по година али нажалост њих троје иде у школу са специјалним потребама, док је најмлађи трогодишњи јако болестан. Са децом време просто лети јер бити са њима и гледати ту њихову простодушност и доброту, као и неисказану срећу због наше посете, у тим моментима као да време стане. Деца воле да се друже, да цртају а показивали су нам и своје свеске из школе као и неке од диплома што су вредно стекли. Ова деца су и поред њихове муке и тешких животних услова ипак веома амбициозна, бар толико колико њихов детињи ум може то да схвати.
Са овим малишанима је било неописиво лепо причати, дружити се и играти јер су толико драга да се искрено надам да ће нам наша помоћ и сада а ако Бог да и у будућности бити од велике користи и да ће деца изаћи на прави пут, јер би нам такви људи са таквом добротом и са таквом простотом срца у и свима били на огромну корист. И њима смо обећали да ћемо имати још виђења и убеђен сам да их нећемо разочарати! Почевши од деде Милутиновића нажалост већи део ове деветочлане породице има већих или мањих здравствених проблема. Нико од родитеља није за стално запослен и једина сигурна примања су дечији додатак од 6 хиљада и дедина пензија од 9 хиљада.
У разговору са Миланом, речено нам је да он успе кадкад да дође до неког сезонског посла и тако колико толико допринесе бољем животу своје породице. Проблем представља и недостатак мокрог чвора у кући који додатно отежава и овако тежак живот породице Милутиновић. Све ове недаће које су снашле поменуту породицу, хуманитарна организација „Срби за Србе“ је покушала да им олакша куповином трију коза, двадесет кокошки и 200 кг сена за козе.
По обављеном задатку,мало смо се сви опустили и одиграли једну жестоку фудбалску утакмицу на домаћем терену породице Милутиновић у којој смо тесно али заслужено изгубили од домаћина са 2:1. Част организације спасио сам ја једним ефектним поготком. Надамо се да ће до другог сусрета доћи ускоро, како би се реванширали за овај тесни пораз. До тада остајемо у контакту са породицом Милутиновић која се овом приликом од срца захвалила свима нама на посети и дариваној помоћи (од које су козе пун погодак) а посебно нашој чланици из Републике Српске Добрини, која је и иницирала целу акцију. Још једно хвала свим донаторима и људима добре воље без којих наша организација не би била то што јесте.
