СЗС Васкршња акција у Р. Српској

Дана, 26. априла сам обишао породице Петковић и Илић. Прво сам посетио Петковиће у насељу Лазарево у Бањалуци. Породице су већ биле обавештене о мом доласку. У кући Петковића сам затекао мајку са петоро деце. Једна од кћери која није била ту је тренутно у Грчкој, док је двоје деце било негде у граду. Како ме је време ограничавало гледао сам да убрзам посету па сам одмах прешао на дељење пакетића, књига и осталих поклона укућанима. Од свих проблема које имају Петковићи, Љубинка је највише незадовољства исказала према надлежним људима у општини који готово никако да им и не помажу изузев бедних 40 км или ти 20 евра месечне помоћи за које она треба да купи храну и остале кућне потрепштине које су им јако неопходне.

То је уједно и други детаљ који бих споменуо, мајка Љубинка се пожалила да им недостаје хране и средстава за хигијену и то је оно што им је у сваком тренутку приоритет.Након тога смо се мој пријатељ Милош Пуповац, којег морам да споменем и без којег не бих успео да обавим ову акцију, и ја запутили у село Локвари на Мањачи. После скоро 50-о минутног путовања, успели смо да нађемо кућу која је више личила на све друго него на кућу где живе четворо деце и мајка породице Милена Илић. Кућа је сва изрешетана метцима разног калибра, прозори практично и не постоје, а у ту сврху служе разапети најлони који су и сами поцепани услед удара ветра и кише. У дворишту нас је чекао мали Јојо, са којим смо се и попели на праг куће где нас је дочекала њихова мајка Милена. Ушли смо у централну собу где су се сви окупили, и почели да делимо пакетиће. Деца су била доста срећна али су нас и они очекивали јер су сазнали за наш долазак. И ако са мање чланова морам нагласити да је стање у овој породици много горе него код Петковића..али глупо је и правити такве разлике можда, али породица Илић нема ни оне минималне услове за живот, немају воду у кући нити купатило. При изласку из куће након завршене посете запазили смо ужасну слику. У једној соби са полупаним вратима се налази импровизована WC  шоља, у ствари то је канта од 25 килограма фарбе јупол на којој је стављена даска од шоље. У разговору са Миленом смо чули да ових дана требају да добију једну краву као помоћ од неке организације. Како већ они имају једну краву она мисли да ће са овом другом, тачније сиром и млеком успети да прехрани своју децу јер и они имају огромне проблеме око хране која им такорећи стално недостаје. Изразила је жељу да добије товне пилиће јер је како каже чула да од тога може да профитира колико толико, али кроз разговор запазио сам да не познаје технологију чувања пилића, тако да би ту требало детаљно објашњење о начину чувања поменутих пилића. Исто тако, изразила је и жељу ако би могло да им се помогне око изградње стамбеног објекта, па макар и са пола средстава а пола се нада да ће добити од неке фирме из Бањалуке. Такође, постоји жеља да пређе негде близу града да би прво најстарија кћер, а потом и остала деца, могла за 2 године нормално да похађа средњу школу, јер из Локвара не постоји шанса за то, село је доста удаљено и има само један аутобус дневно. Зими не иде ни тај један јер су огромни снегови.