Тешка немаштина и опасност по здравље сада су прошлост: Осмочлана породица Ћирковић из Осмака добила нови кров над главом

Када је крајем 2021. године Хуманитарна организација Срби за Србе посјетила осмочлану породицу Ћирковић у селу Ракино Брдо у Осмацима у Републици Српској, сви су остали затечени крајњом немаштином и патништвом кроз које она пролази.

Тада је у оквиру Божићне акције покренут велики подухват како би се овој дивној породици изградила кућа, и на тај начин обезбиједили пристојни услови за одгајање дјеце. Услови какви су свима њима одавно потребни и какве заслужују. И многи су се одазвали учинивши акцију више него успјешном.

Некад и сад

Отац Љубомир (47), једини запослени, и супруга Анђелка (37) одгајају шесторо дјеце. Ту су: Цвијета (19), Маја (16), Јована (13), осмогодишње близнакиње Теодора и Магдалена, и најмлађи трогодишњи Анђелко.

– Овдје на горњем кревету спавам ја, а ту преко пута исто горе спава моја сестра Теодора и много смо срећне због тога, а и због тога што нам се свиђа да спавамо саме у кревету – каже нам Магдалена, а Теодора додаје да је такође пуно срећна.

Били су срећни и док су живјели у тешким условима у старој, за живот несигурној кући. Осмјеси су увијек били неизоставни код дјеце која су добра, слушају родитеље, воле се и чувају. Вриједно уче и помажу се, и не престају да сањају велике снове о малим стварима.

„Ја не морам јести, али дјеца морају“

– Не морам ја да једем данас, нека моја дјеца и жена имају! Не морам ништа јести читав дан, али они морају имати. Имам ових својих десет прстију и за њих радим – изричит је био Љубомир.

Некад и сад

Сви се они злопате у тјескобним и нездравим условима за живот, какав је стар и оронуо кућерак од једва педесетак квадрата. Влага и буђ угрожавају здравље дјеце. Дотрајао намјештај, попуцали зидови, шупаљ дрвени под и чађави неупотребљиви смедеревац, несигуран кров који прокишњава и при најмањим падавинама (плоча тек не постоји), док бунар немају, већ пију воду са извора зими, док је љети често нема.

– Чим падне кап кише, одмах прокишњава. Ето, сад су биле ове обилне падавине и све је прокишњавало. Кућа нема ни једног стуба. Горе није плоча већ су кладе – објашњавао нам је Љубомир прије три године.

Некад и сад

Све ово натјера човјека да се замисли, а многи су приликом акције скупљања средстава знали и да се расплачу.

– Највише се бојим за дјецу. Само да ми се они не разболе од ове буђи, њима да не нашкоди. Најбитније ми је да су ми здрава дјеца – говорила је Анђелка приликом прве посјете и додала:

– Нема довољно кревета за све, ове двије мале и беба спавају са мном. На једном кревету нас четверо. Највише бих вољела да дјеца имају своје кревете, да могу и имају гдје довести своје другарице. Би ове старије то, али немају гдје. Ко год да нам помогне, хвала му – рекла нам је Анђелка када смо Ћирковиће посјетили 2021. године.

Некад и сад

Међутим…

Хуманост на дјелу

Све се може кад се Срби сложе. Наша организација је тако успјела да заједно са хуманим људима овој породици изгради нову кућу. Првобитно планирана вриједност радова од 70.000 КМ, условљена највише инфлацијом и пратећим поремећајима на тржишту грађевинског материјала, премашена је за скоро дупло, и укупно је износила: 132.705,23 КМ. Од тога је 65.187,45 КМ утрошено у 2022. години, док је износ од 67.517,78 КМ утрошен у 2023. години.

– Највише новца је сакупљено у акцији Тројка из блока коју смо организовали у порти храма Васкрсења Господњег у Франкфурту прошле године. Тада је прикупљено 15.300 евра које смо одмах прослиједили за изградњу ове куће – каже Лазар Којић, представник ХО Срби за Србе из Франкфурта.

Од спонзора, донатора, такмичара и пријатеља Тројке из Блока у Зворнику сакупљено је такође и 8.952 КМ донација!

Нова кућа опремљена је и намјештајем. Ћирковићи сада имају три нова кревета на спрат са шест душека, два ормара, два радна стола и двије столице. Купљена им је и угаона гарнитура и сто.

Дјеца се неће више гурати на кревету, а од посебне важности у овом периоду живота јесте чињеница да сада могу да угосте своје вршњаке у свој дом.

Имају и нов трпезаријски сто, осам столица, комоду, предсобље. Нову кухињу сада краси фрижидер, замрзивач, док је дотрајали смедеревац замијењен модерним електричним шпоретом. Купатило посједује нову машину за веш.

Наша организација је успјела да у нов дом уведе и гријање. Приземље куће је сређено, док је спрат остао у грубим радовима, како и практикујемо, тако да Ћирковиће дочекује топла зима.

Прије наше акције, Ћирковићима је стигла помоћ из кабинета предсједника Републике Српске, износом од 10.000 КМ за изградњу темеља и од 30.000 КМ за доградњу спрата куће, а који су нама значајно олакшали посао.

Такође, бијелу технику донирала је једна ИТ фирма из Бања Луке.

– Најбитније је да су дјеца срећна. Кухиња је велика и има мјеста да се спреми ручак за све. Има све што треба и више него што сам икада могла да замислим – рекла нам је Анђелка, не кријући ни сузе радоснице.

Сада у неупоредиво бољим условима могу да узгајају башту, а већ саде парадајз, кромпир, лук, аронију… ХО Срби за Србе је преко анонимног донатора успјела да једној свињи, двјема овцама и јагњадима, које сада посједује породица придода и краву.

„Никада нисам вјеровао да ћемо оволико бити срећни“

– Заиста сам неизмјерно радостан и пресрећан јер сам имао овако добре људе данас у нашем новом дому. Отац Мићо Бабић нам је освештао кућу, Драгиша Бојковић је дошао испред општине на овај наш најљепши догађај, а посебно Лазар Којић и Младен Малић, људи из ХО Срби за Србе који су нам највише помогли. Никада нисам вјеровао да могу овако срећан да будем и да видим моју породицу овако срећну. Живјели смо у овој малој кући и спавали сви заједно, а сада свако дијете има свој кревет. Желим да кажем да нам је, док смо живјели у малој кући, много помогао мој брат Анђелко. Он је умро млад и ми смо по њему дали име нашем сину за успомену на човјека који нам је много помогао. Просто не могу да вјерујем и зато се још једном захваљујем свима који су доприњели да будемо срећни – прича Љубомир док стоји крај старе куће.

Својим собама радује се и мала Теодора, уз наду да ће собе и на спрату бити готове ускоро.

– Још више ћу да се радујем када се будемо уселиле у собе на спрату јер ћемо тада да имамо чак и своје собе.

Немјерљива је важност опстанка српског живља на свим просторима гдје се одржавају, а поготову осјетљивим, као што је овај погранични. Зато смо, уз помоћ нашег великог донатора деке Чеде, након 50 година успјели и да реновирамо школу у овом крају, тачније у Цапардама, а које припадају општини Осмаци и која броји 181 ђака.

Свим донаторима који су несебично подржали породицу Ћирковић неизмјерно смо захвални на учествовању у још једној великој акцији наше организациje!