Туга за ћерком још траје. Спречимо нове трагедије у дому Радомировића!

Нема пуно радости у дому породице Радомировић. Како да има, када дете премине. Дуго година је отац Живорад био самац. Празне се села по Србији већ пар деценија, а тај тренд није заобишао ни локалитет где је рођен највећи од свих нас, Свети Сава.

Село Долац у ком живи породица Радомировић, налази се близу Дежеве, крај Новог Пазара. Девојака нигде, па су венчања постала реткост. Као и у доста села Рашке области, посегнули су људи за изнуђеним решењем, како би оставили себи потомке. Живорад је оженио супругу Вере, коју је довео из Албаније.

Било је тада мало више светлости у дому Радомировића. Имао је отац Живорад стално запослење, рађали су се дечаци Велибор (12), Марко (11) и Огњен (9), што га је подстакло да уложи велики труд и да изгради себи и својој новооформљеној породици кућу. Међутим, брзо су ствари кренуле у лошем смеру. Имали су Радомировићи и четврто дете, син Огњен је имао своју секу близнакињу Олгицу. Са свега годину и по дана, 2014. године, догодила се трагедија, када је Олгица несрећним случајем прогутала веће зрно кукуруза, након чега се угушила. Није био отац Живорад код куће тад, да заједно са супругом одведу дете до лекара.

И дан данас не могу то да прежалим. Била нам је љубимица – у очају је изјавио Живорад.

С обзиром да кућа није баш близу главног пута, питање је шта би било и да је Живорад био код куће тад.

Једино од механизације и транспортних средстава што имамо, јесте овај трактор стар 42 године. Он нам је и једина веза са светом, мада га користим само овде за обраду земље. Сваки час очекујем да се поквари – додао је Живорад.

Мајка Вере још увек није добро савладала српски језик, па нас је Живорад провео кроз изграђену кућу и објаснио шта је најпрече да се на кући промени.

Урадио сам колико сам могао. Није можда све како треба урађено, али за нас је то све што имамо. Спрат је недовршен, нема плафон, а нисмо успели ни подове да ставимо – појаснио је Живорад.

Приметили смо и сами током обиласка, да је струја доста лоша и да су поједини каблови нагорели. Оџак није како треба направљен, па је приметна и гареж од дима око самог оџака. Све ово представља потенцијалну опасност за дом Радомировића, а посебно за најмлађе. Додатна потешкоћа јесте и та што немају у кући воду за пиће, а због недостатка изолације, у кући зна да буде доста хладно у зимском периоду.

Дечаци деле судбину својих вршњака, који живе у сличним условима широм Србије. Немају близу другаре за игру, па су сами себи најбоље друштво.

Играмо фудбал ту иза куће и некада жмурке – рекао нам је Марко.

А шта је оно што би желели да имају, не разликује се много од жеља сваког детета тог узраста.

Бицикле би волели и један рачунар – тихо су додали Велибор и Огњен.

Циљ је да средимо кућу породици Радомировић. Да урадимо што је до нас, да се спрече потенцијалне нове трагедије, које би лоше стање куће могло да изазове. Поврх свега желимо да омогућимо да кућа буде топлија, да се уведе пијаћа вода, обнови намештај и да на крају крајева Велибор, Марко и Огњен добију пристојне услове за школовање и одрастање.