У наставку акције „Банија није сама” помогнуте четири породице!

Банија није сама – нису биле само празне речи када смо почетком јануара објавили покретање велике акције помоћи за наше пострадале сународнике са тог подручја.

Банија је тада била епицентар сажаљења читавог региона. Многи појединци, знани и незнани, организације и државне институције сјатили су се да пруже или обећају помоћ.

Од тада до данас прошло је скоро четири месеца, а информације са лица места, нажалост, нису баш оптимистичне. Tресла се гора, родио се миш. Сиромашни и обесправљени народ, сада je гурнут на још нижу социјалну лествицу.

Последице су такве, да су многи трајно напустили своја вековна огњишта и отишли ко зна где, где ће опет кренути да граде свој живот од нуле.

У склопу ове, слободно можемо рећи прве у низу великих акција које планирамо да спроводемо као помоћ породицама погођеним разорним земљотресом на подручју Баније, помогнуте су четири породице. Укупна вредност помоћи износила је 19.000 евра.

На подручју Глине, помогнуте су три породице. Прва од њих била је породица Менићанин коју чине родитељи Стево и Миланка и ћеркица Јелена (7), а која живи у селу Влаховић. Породица је живела на земљишту и у кући која није њихово власништво. Након земљотреса, кућа у којој су живели више није била употребљива, а до нас је дошао апел да им се помогне у куповини плаца у истом селу, на ком би требало да им се ускоро сагради дрвена кућа. Први и најбитнији корак у њиховом збрињавању био је да се обезбеди плац који би био у њиховом власништву. Вредност плаца износила је 8.000 евра, а наша организација учествовала је са 5.000 евра. За плац величине 80 ари у том селу, продајна цена била је доста висока. Како смо добили податке са терена, добар део људи одлучио је да буде нечовечан у овим тешким временима и да искористи људску несрећу, како би зарадио на томе.

Друга породица коју смо на сличан начин помогли, јесте породица Мраковић, која је живела близу Глине у селу Велики Градац и којој смо, такође, купили плац – величине 762 м², али у самој Глини. Вредност плаца од 5.000 евра исфинансирали смо ми, а надамо се да ће и ту врло брзо бити подигнута кућа за родитеље Николу и Драгану, и за њихову дечицу – Милана (8) и Милоша (4 месеца).

Трећа породица били су Дрекићи, такође из Глине. Породицу чине родитељи Душко и Данијела, са синовима Филипом (13), Марком (9) и Ником (6). Они су нешто боље прошли него претходне две породице, с обзиром да су сачували своју кућу, која је претрпела већа оштећења, али је ипак остала колико толико условна за живот. За потребе санирања крова и унутрашњих зидова (набавка материјала и радови), који су означени као најкритичнији од свега што је оштећено на кући, издвојено је 6.200 евра.

Последња помогнута породица, била је породица Рогуља, са подручја Двора на Уни. Њима је кућа у којој су живели била скроз оштећена, а притом та кућа није била у њиховом власништву. Уз помоћ анонимног донатора из Ветерника и нешто мало средстава које је сама породица приложила, купљена је кућа у насељу Хртић, код Двора у вредности од 13.000 евра. Наша организација учествовала је у овом пројекту са 2.600 евра. Ову скромну породицу чине родитељи Дубравко и Слободанка, и двоје деце Ема (3) и Георгина (5 месеци).

Оно по чему смо као организација одувек били препознатљиви, а што је у суштини и најједноставније учинити – да се обећано испуни. Било је потребно неколико месеци да се у координацији са свештенством Епархије горњокарловачке пронађу одговарајуће породице, договори каква би помоћ била најпотребнија сходно датим околностима, а да све опет буде у складу са принципима рада наше организације и да се на крају све спроведе у дело.

Велике су потребе да се људима помогне у решавању стамбеног питања, с обзиром да су куће или потпуно оштећене или су потребни озбиљни радови на истим да би постале поново условне за живот.

Банија није више у медијском фокусу, барем не у Србији, тако да је почетни ентузијазам спласнуо и породице су поново препуштене саме себи. Као и много пута кроз историју, једини ослонац напуштеном народу била је и остала Српска Православна Црква. Ми ћемо се потрудити да овде будемо продужена рука наше мајке Цркве, а на услузи пострадалом народу.

Oвим путем, апелујемо како на државне институције, тако и на све друге свесне и родољубиве појединце и организације, да не престају са пружањем помоћи пострадалима на Банији!