У оронулој кући без струје, скромна породица ратног ветерана чека нека лепша времена

Поражавајућа је чињеница и сазнање да сте најлепше године свог живота, али и сам живот добровољно ставили на располагање свом народу и држави, а да онда од исте те државе и народа доживите да будете одбачени и скрајнути на друштвене маргине. Не само ви, него и цела ваша породица. Укратко, то je слика и прилика под којима живи ратни ветеран Игор Павлов, у насељу Марадик, општина Инђија са својом породицом.

Пошли смо у посету породици Павлов, са сазнањем да је отац Игор имао учешћа у ратним дејствима на Косову и Метохији. Оно што нисмо знали, јесте да је био део наших прослављених и елитних јединица. Имање и сама кућа у којој поред Игора живи и његова супруга Милена и деца Душко (15), Данијела (12), Јелена (7) и Никола (5) далеко је од било чега елитног и славног.

Скроман, тих и повучен, као уосталом и сви истински хероји међу нама, који су себе у потпуности дали за спас отаџбине и заштиту свог народа, не тражећи ништа заузврат, започео је причу о себи и својој породици.

Живели смо као подстанари у Земуну десетак година, а онда смо уз помоћ нешто мало новца који смо добили од супругине мајке, успели да купимо ово што видите. Била је кућа у joш лошијем стању, али сам успео понешто сам да средим, пошто се бавим зидарским радовима кад има посла и кад ме неко позове – рекао нам је Игор.

Наравно, неизоставна су била питања и о Игоровом активном ангажману у специјалним јединицама, пре и током ратних дејстава на Косову и Метохији.

Пријавио сам се још када сам имао 21 годину и прошао доста тога. Пар година пре самог почетка рата сам био на Косову, а професионално сам остао у једници и још неколико година након ратних сукоба, док није све расформирано. Од тада сам практично на улици, покушавајући да се скућим са породицом и да зарадим за живот, бавећи се грађевином. Мада доста то тешко иде последњих пар година – разочарано нам је испричао.

Слушајући све то, док паралелно гледамо оронулу кућу, са улеглим кровом који прокишњава, на којој осим пар свеже замењених прозора и врата, нема ништа вредно помена, тера нас аутоматски на размишљање, како најбоље помоћи, да барем мало исправимо сву неправду коју је Игор доживео, а заједно са њим и његова породица. Ипак, није оронула кућа једини проблем. Сазнање да ова честита породица већ две године нема струју због дуговања од 70.000 динара, које нису у могућности да плате, још већу горчину изазива код свих нас.

Шта да вам кажемо, сналазимо се како знамо и умемо. Понекад користимо струју кад нам комшије дозволе да се прикључимо, барем да имамо деци да спремимо да једу и да оперемо веш – тужно је додала мајка Милена.

Велики је то пораз целог друштва и надлежних институција. Показали смо у више наврата, да знамо као организација да ценимо жртву коју су за нашу отаџбину и наш народ дали многи ратни ветерани. Помагали смо их приоритетно и брзо. Тако ћемо урадити и у случају породице Павлов. Наћи ћемо најбоље могуће решење, да ова намучена породица добије оно најосновније, топао и сређен дом. Подржите нови пројекат Хуманитарне организације Срби за Србе!