У посети Илићима са Мањаче
Посјетио сам и породицу Илић из села Локвари на Мањачи, иначе познатој српској планини. Нисам до сада знао колико је Мањача лијепа планина, свугдје пастири са овцама и има много дугих и равних пропланака. Није ријеткост да се сретне медвјед, лисица, или чопор срна. Док сам нашао Илиће причао сам са комшијама који су ми испричали историју те породице.
Значи та „кућа“ је на Мањачи некада била чувена по томе што су у њој живели људи који су важили за јако богате који су посједовали по 1.000 оваца и јагњади. Међутим, муж Милене Илић је скоро све што је његов отац остварио упропастио. Он је годинама малтретирао своју породицу и жену тако да су се двије кћерке и удале тако младе једна са 15 а друга са 16 година. Он је прошле године извршио самоубиство. Код куће сам затекао Милену са још 3 дјеце, остало двоје су били у школи. Била је пресретна због тога што смо дошли и да није све остало на обећањима. У почетку сам имао осјећај као да та мајка прави бизнис од тога што има много дјеце, пошто ме је одма питала како би могли неки да јој пошаљу паре на банку итд. Онда је причала о неким људима са Новог Зеланда који су жељели да пошаљу помоћ.
Тек када сам прочитао поруку неке жене која јој је послала на мобилни схватио сам да су људи преко нас послали ту помоћ и да су хтјели да знају дали смо им стварно уручили тих 300 еура. Порука је гласила одприлике овако: „Пишем вам поруку из Њемачке, желим само да знам да ли сте добили помоћ од СЗС“. Она није знала о чему се ради из тог разлога што неможе ништа да почне са скраћеницом СЗС, ипак је она жена са села и није то повезала. Значи, морамо нашим донаторима да напоменемо и замолимо да када тако нешто раде да напишу “Срби за Србе“, јер ови људи живе у скроз другом времену и кад им напису СЗС они благе везе немају. Ето, да ја нисам дошао и разјаснио то, вјероватно би ти донатори или неко ко је хтјео да донира мислило да смо ми лажови!
Кућа од породице Илић је у катастрофалном стању, стварно тешко за описати како они живе, јер на већини прозора на кући немају ни стакла, вјероватно су некада полупани из било кога разлога па је стављен само најлон, а горе на Мањачи дува вјетар и када је највеца зима температуре достижу до -30. Ја када сам јуче био у Бања Луци је било можда једно 10 степени а горе је био минус, ето само да имате неки осјећај. Милена ми је одмах рекла да ће да купи нови шпорет смедеревац посто је стари толико искоришћен да је сав изгорио и да ће да купи нешто одеће дјеци, хране итд. Требају јој паре јер има и дугова јер школује 4 дјеце. Она је такође спремна на сваки вид помоћи и она је рекла да би најрадије да има макар једну краву па да има млијека за дјецу а могла би то млијеко и продавати посто сваки дан пролазе туда откупници млијека који купе млијеко од комсија и свих, посто је то млијеко веома квалитетно због ваздука и пашњака на Мањачи. Такође је спремна и на све друге видове помоћи, пилићи или нека друга живина.
Сви људи које сам срео и са којима сам причао рекли су ми да је та жена много пропатила и да им треба помоћи. Такође сматрам да би им се требало мало око куће помоћи јер је кућа и окућница у тако лошем стању да би најбоље било да се комплетно сруши па да се нешто конкретно направи.
