У посети породици Ђурић из Вировца

Чланови Хуманитарне организације Срби за Србе посетили су породицу Ђурић и села Вировац код Мионице. Затекли смо троје сада већ средњошколаца Јелену (19), Ивана (17) и Раду (15) који су остали без оца 2003. године, без мајке 2010. а након година бриге о њима умиру и бака и деда по оцу 2017. године у размаку од 40 дана.

Тада бригу о њима, кући и домаћинству преузима бака по мајци Стана која је данас са њима. О њима брине и тетка Рада која живи неколико села даље од Вировца. Живе од пензије од 14.000 динара и 4.000 динара дечијег додатка што није довољно за потребе ове породице, али не кукају Ђурићи. Ведри су, расположени и насмејани. Имају кокошке, крмачу, 5 оваца, 5 хектара земље, воћњак и башту где посеју мало поврћа за своје потребе.

На горњем спрату беспрекорно чисте и уредне куће налазе се две дечије собе које се зими не користе јер у њима нема изолације и грејања. Столарија је стара и пропала па треба да се замени, а на поду је бетон, па зими сви спавају у једној соби.

Жеља породице је да се среде те две собе да би могло у њима да се борави током целе године. Иван највише помаже баки и са њом дели терет бриге о породици водећи рачуна о сестрама. Иван учи школу за конобара па се овај млади, скромни и стидљиви домаћин, кога је сплет несрећних животних околности натерао да то постане још као дете, нада да ће се запослити у струци по завршетку школе и тиме додатно помоћи сестрама и баки.

Упућујемо апел свим нашим пријатељима и донаторима да заједнички олакшамо Ђурићима живот који их није мазио и омогућимо им да имају своје топле собе. Помоћ је потребна како Ђурићима, тако и за још преко 200 породица које планирамо да помогнемо у току ове године.