У посети повратницима код Тузле

Породица Станковић је једна од ретких повратничких породица која се након грађанског рата у Босни и Херцеговини вратила у своје село Пожарница које је удаљено око 10км од Тузле и данас припада Федерацији БиХ. Породица броји пет чланова: бака Славојка (1957), њен син Драган (1977), његова супруга Бранка (1978) који имају двоје синова Михајла (2010) и Александра (2014). Посету овој породици обавили смо на позив Жељка Пантића из Удружења младих Обнова.

Бака Славојка и њен син Драган у селу Пожарница

Тешки повратнички дани за Србе у Федерацији БиХ

Породица је почетком рата напустила своју кућу као и сви остали Срби из Пожарнице, те их је пут навео у Бијељину где су били смештени у избегличком кампу. У избеглиштву су остали до 2001. године када су се вратили у своје село. Пре рата, Пожарница је бројала неколико стотина домаћинстава, а данас их је остало мало више од двадесет. Срби се ту не враћају јер немају нити виде било какву будућност.

Најмлађи Александар са мајком Бранком у свом дому

Станковићи немају никаква примања, кажу да нема ни посла за Србе у Тузли јер их нико не запошљава. Понекад ако неко од комшија муслимана позове Драгана на неки физички посао онда буде у прилици да заради симболичну дневницу, што им често буде скоро једини приход. Драган је више пута конкурисао за разне послове али реална животна прилика је таква да посао не може да добије због чињенице да је Србин. У самом селу нема чак ни градског превоза, амбуланте, продавнице, тако да су преостале српске повратничке породице потпуно одсечене од Тузле.

Породицу је до скоро прехрањивала једна крава која је угинула, а од чијег су млека могли продајом да обезбеде најосновније услове за живот своје деце и породице. На свом имању имају прасад и кокошке, а и земљу од 15 дулума чији један део користе за башту, сено итд.

Организација СРБИ ЗА СРБЕ покреће акцију прикупљања неопходних средстава како би повратничкој породици Станковић помогли у обезбеђивању краве за потребе њиховог домаћинства и прехрањивања деце.