У посјети породици Гајић из Градишке
У данашње вријеме, када нашем народу пријети изумирање, у мјесту Романовци поред Градишке, живи једна храбра многобројна породица Гајић која се сама бори против бијеле куге. Свјесни изазова које носи савремени живот, млади брачни пар: Драженко (37 година) и Ивана (31) одважили су се да истрају и испуне свој сан: да њиховом кућом одзвања смијех многобројног потомства.
Иако незапослени, живећи од очевог надничарења и дјечијег додатка у износу од 140,00 КМ, успијевају да обезбиједе основно за својих осморо дјеце: Владану (11), Владана (10), Огњена (9), Сару (6), Милену (5), Милијану (4), Станка (2,5) и Павла (5 мјесеци). А дјеца, свјесна мука и борби које родитељи воде свакодневно да би им обезбједили основно за њихову егзистенцију, свој кућерак загријавају сложношћу, љубављу и смијехом. Али, нажалост, то је једино што је успијева загријати, јер је кућа у којој тренутно живе неквалитетно урађена и већ дотрајала, а влага се осјети при самом уласку у њу.
Ушавши у кућу, дјецу смо затекли поредане једне тик уз друге на каучу. Упркос својој неимаштини, ова дјеца имају оно на чему им многа имућнија дјеца могу позавидјети: имају једни друге и осмијех на лицу, а то им не може замјенити нити један рачунар, телефон или пак игрица.
На питање гдје спавају, одговорили су: – „Овдје, на каучу. Ми сви спавамо заједно на каучу, а бебе (мислећи на двоипогодишњег и петомјесечног брата) спавају у кревецима.“
–„Није ли вам гужва?“ – „Није“, одговара најастарија кћерка Владана са осмијехом на лицу, „договоримо се ко ће спавати на каучу, а ко ће у соби са родитељима“.
Родитељи су прије неколико година подигли кредит да би купили кућу, која је како су дјеца расла и како су у породицу стизали нови чланови полако постајала премала. Због тога су почели са доградњом још двије дјечије собе али су радови због недостатка средстава убрзо стали, јер како кажу: „Једноставно не можемо приуштити себи да то завршимо поред трошкова које имамо свакодневно око дјеце.“
Многи су, чувши за њих и њихову лавовску борбу за опстанак, долазили и обећавали да ће помоћи. Али шесторо дјеце и даље спава у дневном боравку на једном каучу, на промаји, у кућерку пуном влаге. Једини који су притекли у помоћ били су активисти хуманитарне организације Немањићи Тићино који су помогли у неколико наврата и који су обезбиједили материјал за наставак радова.
Чувши за ову породицу, наш сјајни тим из Градишке, који се већ другу годину неуморно труди да помогне угроженим породицама из своје околине, је одлучио да испуни жеље и овој породици и обезбједи адекватне услове за дјецу.
Помоћ наше организацијеће ће сигурно ићи у правцу заустављања влаге која се појавила у кући, прије свега због лоше урађеног крова, а и због тога што дограђени дио није покривен истим. Након тога приступили би завршетку и адаптацији дограђеног дијела и комплетним опремањем намјештајем дјечијих соба чиме би обезбиједили пријеко-потребни простор за дјецу и тиме им бар на тренутак олакшали дјетињство које тренутно проводе скучени у једној соби, а прва процјена вриједности помоћи износи 20.000,00 КМ.
Због тога позивамо све становнике Градишке и околних мјеста да се укључе у акцију прикупљања потребних средстава за породицу Гајић, која ће се највећим дијелом прикупљати у склопу пројекта Тројка из блока, а чији ће врхунац бити одржавање турнира у брзом шутирању тројки на платоу испред Дома Културе у Градишци у суботу 1. јуна. До тада сви који хоће да подрже акцију могу то да учине позивом на број: 17763 на који начин ће донирати 2,00 КМ или путем неке друге донаторске платформе, којима можете приступити овде. Да подсјетимо хуманитарне акције у Градишци су већ почеле организовањем Биоскопа из блока и Пикада из блока.
Јер су породице попут породице Гајић право богатство нашег изумирућег народа и заслужују сваку помоћ. Мајка Ивана је савремени пандан Мајци Храбрости: свакодневно водећи рат да обезбиједи дјеци основну егзистенцију; отац, борац за своју породицу – не зна за недјељу, већ надничари кад год му се укаже прилика; а дјеца, могу послужити као примјер свој дјеци овог свијета: иако немају ни свој лични простор у којем би могли радити домаће задатке, они су добри и примјерни ученици; и без обзира на изазове које им живот поставља сваки дан, они су пуни љубави и искрене дјечије радости!
Живот пише лијепе приче, хајде да заједно испричамо још једну!
