У посјети породици Кнежевић и наша прва активност у Коњицу

У току седамнаестогодишњег рада стигли смо до бројних села, мијеста и градова, свуда гдје живи наш народ. Стизали и помагали колико смо могли, пружајући братску руку помоћи нашим сународницима и показујући им да нису сами у својој борби и на свом животном путу. У многа мјеста смо се враћали много пута, при чему су нека нехотице остала непосјећена. Што због ограничених средстава, што због непостојања правих информација о нашим сународницима који тамо живе. Но намјера и јесте да стигнемо до што више мјеста и обиђемо што више породица, како бисмо чули њихову причу и покушали да помогнемо.

Ове 2022. године, на позив свештеника Дејана Грчића, дошли смо по први пут у Коњиц, у посјету породици Кнежевић. Након ратних дешавања деведесетих година, од пријеђашњих 7.000 Срба које су живјли на подручју општине, данас је преостало свега око 150. Углавном старији који су се вратили да своје последње године проведу на свом имању, а на ком су, уз изузетак ратних и поратних година, провели свој цијели живот. Нажалост, тужна и претужна слика свакодневнице живота Срба у Федерацији БиХ.

Од 150 Срба који данас живе у Коњицу, свега шесторо је дјеце, од којих смо овај пут упознали двије дјевојчице из куће породице Кнежевић, Јовану (10) и Николину (11) и којима ћемо овај пут настојати да помогнемо и бар мало уљепшамо одрастање.

Отац породице Милан је запослен у некад чувеној војној фабрици Игман у Коњицу, која се бави производњом муниције, док је мајка Босиљка незапослена. Остали су да живе у Коњицу јер како кажу „немају гдје и ту им је све њихово”. Стара кућа у којој живе је једним дијелом реновирана, а Фондација „Свети Вукашин” им је помогла уградњом столарије. Но даља реноврања унутрашњих просторија, прије свега дјечије и дневне собе и купатила, захтијевају озбиљнији подухват, с обзиром да је потребно прво урадити плочу између подрума и приземља, јер је тренутна израђена од дрвених греда и дасака које је већ добро начео зуб времена, што смо и осјетили ходајући по истој.

Заиста озбиљан пројекат који намјеравамо да проведемо доласком љепшег времeна, тј. почетком прољећа 2023. године. А да бисмо један овакав пројекат сповели у дјело потребно је најприје изнијети све ствари напоље и прихватити се посла. Нестабилно и кишовито вријеме које је наступило са доласком јесени нас је онемогућило да пројекат изведемо ове године, те како ни породици није журба да се радови изведу, заједнички договор је био да на прољеће почнемо са радом.

Таман довољно времена и за нас да се квалитетно спремимо и покушамо што је више могуће обезбиједити средстава за ову акцију. Прва је процјена да ће вриједност радова бити око 30.000 КМ. Опет, нимало лаган задатак али ни мотива не мањка. Федерација Босне и Херцеговине јесте још једна од великих територија са којих је наш народ протјеран или је због лоших услова и занемаривања био принуђен да бољи живот потражи негдје друго. Овом акцијом покушаћемо бар на неки начин, односно на нама својствени начин да помогнемо останак и опстанак шачице оних наијстрајнијих!