У посјети породици Шарић из Бијељине
Приликом наших посјета породицама које намјеравамо да помогнемо у току ове године, наишли смо на још једну породицу чија тешка прича нас је изненадила и на тренутак зауставила дах. У Бијељини, у самом центру града, станује шесточлана породица Шарић у изнајмљеној трошној љетњој кухињи импровизованој да буде стамбени простор, дијелећи једну просторију. Ову скромну породицу чине отац Славиша (47), мајка Жељка (47) и четворо дјеце Слађан (20), Божана (16), Раде (15) и Бојан (14).
Живећи од дјечијег доплатка (217,00 КМ мјесечно), надница које родитељи зараде с времена на вријеме, те скупљања секундарних сировина, ова породица може себи приуштити само да плаћа 140,00 КМ мјесечно за импровизовани скучени стамбени објекат. Скучен, јер се састоји од једне просторије која је уједно и кухиња и дневни боравак и спаваћа соба за пет чланова породице, те ходника у којем спава један од синова и купатила.
Међутим, како „Живот некад не зна кад је доста“, ни ова породица није поштеђена ни на који начин. Мајка већ на измаку снаге јер је већ јеном оперисала тумор, који јој се нажалост поново вратио. Двојица синова су категорисани са лаком менталном ретардацијом (Слађан и Раде), док је кћерка готово слијепа – вид јој је функционалан тек 20%.
Уз све ове потешкоће, породица се сналази како зна и умије. Зими, немајући довољно новца да приуште огријев, скупљају одбачени намјештај и ложе га. А у заједничкој просторији у којој проводе највећи дио времена налазе се три дотрајала кауча на којима спава пет чланова породице, а једно спава на каучу у ходнику, јер нема довољно мјеста у тој просторији. Мајка, упркос свим здравственим проблемима, своју дом и породицу одржава чистима и уреднима – одјећу пере на руке, јер нема веш машину, а како сама каже нема времена да мисли на болест.
У овим тешким тренуцима породици је најпотребнија финансијска помоћ за лијечење кћерке, да не би у потпуности изгубила вид. А оно што би њима заиста олакшало живот и што ћемо се потрудити да им обезбједимо би била веш машина, шпорет на дрва и фрижидер са замрзивачем, јер им је све дотрајало и нефункционално.
Ова породица може да послужи као примјер да никада не треба очајавати. Праћени окрутном судбином, здравственим проблемима и неимаштином, родитељи нису пали у очајање нити дигли руке, већ су наставили лавовску борбу за опстанак своје породице. И управо зато, морамо им показати да нису сами у тој борби! Да им покажемо да им се осмјехнула срећа и да им олакшамо живот што више је могуће.
Пружите подршку породици Шарић у њиховој борби! Подржите их, уколико нисте у могућности финансијски, њима би много значила помоћ и у гардероби, обући, огријеву и храни, јер једноставно немају ништа. А уколико желите да подржите акцију, можете извршити уплату на неки од наших рачуна, или позвати наш хуманитарни број или дати добровољни прилог на неком од наших хуманитарних дешавања у Вашем граду! Покажимо им да нису сами! Покажимо да се сви заједничким снагама боримо за боље сутра и да се не предајемо!
