У Србији, а одсечени од Србије: болесни Дарко с браћом тугује за мајком! (видео)
У оронулој кући, на старом двоседу, указује се силуета недовољно развијеног младића, који у згрченом положају изгледа као да чека неког. Бол и празнина коју оставља овај призор, ломи и најтврђа људска срца и показује трагичну судбину породице Арсовски.
Дарко (16), готово непокретан момак који болује од тешког облика дечије парализе, заједно са браћом Милошем (18) и Марком (13) и оцем Гораном дочекује нас у тужној атмосфери, где се на сваком кораку осећа прерани одлазак мајке која је преминула пре нешто више од годину дана.
Жена се разболела и умрла… Немам вољу ни за шта, али ето живим због њих – гласом скрханим од бола говори нам отац Горан.
Дарку је некад потребна хитна медицинска помоћ, али та помоћ је све, само не хитна. До њиховог села Старац, махала Чивчија, не постоји путна веза. Живе у општини Бујановац у Србији, а одсечени су од Србије! Једина веза са цивилизацијом је дрвени мостић преко реке Пчиње који су сами направили и који их води до Северне Македоније. Ту су започели кућу, али нису много одмакли.
Отац Горан ради у манастиру Св. Прохор Пчињски који им обезбеђује и помоћ у основним животним намирницама без којих не би могли да преживе. Од помоћи примају свега 7.000 динара. Кућа у којој се налазе у веома је лошем стању. Покућство је потпуно пропало, зидови и плафон су оштећени, прозори не дихтују… Немају воду и купатило, па смо остали потпуно шокирани када нам је најмлађи Марко објаснио како се купају:
Кад је топлије, у реци се купамо. Узмемо шампон и умочимо се у воду…
Породица Арсовски има двојно држављанство и, како су нам у разговору рекли, куцали су на сва врата у Србији и Северној Македонији, али им, до сада, нико није значајније помогао. Ипак, нису кивни због тога.
Код нас се српска застава увек поносно вијорила. Кад видим њу, не знам да опишем то осећање и утеху. Док сам жив, једна ће да стоји напољу, а једна унутар куће. Ми смо, такорећи, чувари границе – додаје отац Горан.
Свестан немаштине, размишљао је Горан болесног сина да одведе у неки дом, али не да најмлађи брат.
Не одваја се од њега, страшно је колико су везани. Само да успем да их извучем, да се снађу у животу, за себе не марим – на крају разговора говори нам отац.
Највећи сан им је да заврше кућу коју су почели да граде, али су убрзо стали због непредвиђених трошкова око лечења и сахране мајке и супруге. Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи. Породици Арсовски планирамо да изградимо кућу, а за завршетак акције потребно је више од 25.000 евра.
Exploziv – репортажа
Позивамо све донаторе да нам се придруже како би Дарко и његова браћа напокон добили нормалне услове за живот!
Сви за БРАЋУ АРСОВСКИ!
