У тишини, шесторо малих Дорића из барањског села Болман, машта о новим собама и купатилу
Злата вредно је шесторо малих Дорића за нашу опустелу и малобројну заједницу у Барањи. У времену када је тешко очувати становништво било које старосне доби на том подручју, шесторо деце Сандра (15), Бранислав (13), Николина (9), Михајло (7), Данило (5) и Дамјан (1) су права оаза у демографској пустињи. Још када се на то додају отежавајуће животне околности, са којима се сусреће наш народ као национална мањина на подручју Хрватске, овај подвиг одгајања чак шесторо деце од стране родитеља Милорада и Јелене, има још већу тежину.
Нисмо могли да занемаримо позив за посету породици Дорић у селу Болман, јер су породице са оволиким бројем деце реткост и за Србију, а да не говоримо о подручју Хрватске, бар када је реч о нашем народу.
Стара „швапска“ кућа, уназад десет година је дом за ову младу и неустрашиву породицу.
Једва смо и то купили, јер за боље од овога нисмо имали, а све је боље него подстанарски живот. Нисмо размишљали о одласку било где, волимо ово наше село одакле смо и Јелена и ја, а и деца су се навикла овде – увео нас је у причу Милорад.
Деца насмејана, васпитана и уредна, дочекала су нас у једној од свега три просторије, које су овој породици све што имају. Без галаме и упадица, пажљиво су слушали наш разговор са њиховим родитељима.
Немамо купатило, па за потребе купања и прања веша узимамо воду са бунара из дворишта, а воду за пиће узимамо у балонима из продавнице. У веш машину додајемо ручно воду. Ипак је најнезгодније за купање, јер као што видите, немамо ни врата од ових просторија, па навлачимо завесу и на смену се купају дечаци и девојчице у кориту – објаснила нам је и мајка Јелена како изгледа живот без воде и купатила у кући.
Питали смо и најстарију дечицу, шта њима недостаје?
Собе би волели да имамо и да можемо да се окупамо у купатилу. Тесно нам је мало кад радимо школске задатке, а и другари не могу да нам дођу толико често на дружење, јер нема места. Морамо сви да будемо тихи и због учења, а и због Дамјана јер је још мали – рекли су нам Сандра и Бранислав и нису нас изненадили својим одговором.
Ипак има и већих проблема од недостатка купатила и соба.
Кров је лош и овај задњи део куће се урушава, није безбедан никако. Поправљам сам колико могу, али не знам докле ће зидови издржати. Зато смо сви смештени у ових пар просторија, а пошто у њима и кувамо и спавамо и купамо се, појавила се велика влага, која прави проблеме Михајлу и због чега је добио акутни бронхитис – појаснио нам је Милорад шта их највише мучи.
Узевши у обзир све околности, куповина неке квалитетније куће се намеће као најбоље и најефикасније решење за све проблеме ове намучене породице.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима и локалног пароха протојереја-ставрофора Слободана Мајкића, са којима смо иначе и посетили породицу Дорић, покрећемо још један велики пројекат, који за циљ има да се најмлађим Дорићима обезбеде пристојни услови за школовање и одрастање и да се још једна српска породица са тог подручја скући.
