У великој акцији на подручју Северне Македоније помогнуто осам породица
Чланови Хуманитарне организације Срби за Србе средином септембра, посетили су и помогли угрожене породице на простору Северне Македоније. Помоћ је обезбеђена за осам породица на простору Старог Нагоричана, Кучевишта и Валандова. Укупна вредност помоћи износи 2.587 eвра.
Велику логистичку подршку у овој акцији, као и много пута пре тога, пружили су нам наши сарадници и пријатељи из Културно-информативног центра Срба у Републици Северној Македонији – СПОНА.
Пре обиласка породица, искористили смо прилику да обиђемо спомен-обележје на брду Зебрњак. Монументално и тријумфално спомен обележје подигнуто је у славу и част погинулим српским војницима током Кумановске битке у Првом балканском рату 1912. године. Српска војска је победила турску војску и тиме означила почетак ослобођења Југоисточне Европе од Османског царства. Спомен-обележје било је најмонументалнији војни меморијал на просторима средишњег Балкана. Споменик је подигнут 1937. године на локалитету самог бојишта.
Споменик су порушиле бугарске снаге на самом почетку Другог светског рата. Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд 1985. године реализовали су пројекат заштите објекта на Зебрњаку у затеченом стању. Министарство рада и социјалне политике и Амбасада Републике Србије у Северној Македонији предузели су одређене кораке у заштити овог изузетног споменика културе тиме што су обезбедиле сталног чувара.
Прва породица коју смо помогли, била је породица Павловић која живи у Никуљану, општина Старо Нагоричане. Отац Драган и мајка Јелена заједно са својом децом Хеленом (3) и тек рођеном Николином живе веома скромно. Поред пољопривреде којом се баве, отац ради уграђивање ПВЦ столарије за једну локалну фирму, док је Јелена домаћица. Породици Николић обезбедили смо веш машину у вредности од 210 евра.
Веш машина нам је стигла у правом тренутку. Она претходна, која је била стара, престала је да ради пре неколико месеци, што нам је веома тешко пало јер се моја супруга породила у том периоду. Ова помоћ ће олакшати посао мојој жени, јер неће морати да пере веш на руке – рекао нам је отац Драган.
Друга породица коју смо посетили и помогли, била је породица Спасић из Старог Нагоричана. Самохрани отац Слађан и његово четворо деце – Емилија (22), Дарко (19), Христијан (18) и Горан (15) од наше организације добили су фрижидер и електрични шпорет у вредности од 413 евра. Породица се бави пољопривредом, плаћају закуп за два хектара земље које обрађују. Чувају три краве, кокошке и осталу ситну живину. Комшије кажу да је отац Слађан вредан човек који не престаје да се бори за своју децу.
Жена нас је напустила када је Горан имао свега осам месеци. Од тог тренутка сам и отац и мајка. Живимо јако тешко, али морамо да се боримо, немамо други избор… Хвала вам пуно што сте нас се сетили и што сте нам помогли – рекао нам је отац Слађан.
Након обиласка породице Спасић, издвојили смо време да обиђемо једну напуштену цркву за коју ни многи становници Старог Нагоричана не знају да постоји. Удаљена неколико стотина метара од пута, на узвишењу које је прикривено густим растињем налази се Црква светог Ђорђа. О овој светињи се мало зна, и још увек се не зна ко је био њен ктитор. Ипак, оно што смо затекли у овој напуштеној цркви, оставило је све присутне без даха.
Трећа породица коју смо помогли, била је породица Симоновић из Старог Нагоричана. Породица Симоновић броји четири члана – отац Драган, мајка Валентина и деца Клаудија (13) и Марко (6). Симоновићима су уручене плочице за купатило, вц шоља, бојлер и умиваоник. Вредност помоћи износи 527 евра.
Пратимо вас на друштвеним мрежама, нисмо ни сањали да ћете доћи и до нас. Ми, хвала Богу, не живимо толико лоше, али се не може рећи ни да живимо добро. Радим у једној продавници обуће, муж такође ради с времена на време, чувамо кокошке, а што се тиче земље, нажалост она је овде неплодна, све смо покушали, али ништа није успевало на њој. Ова помоћ је велики подстрек да наставимо да сређујемо нашу кућу, хвала свим вашим донаторима – рекла нам је мајка Валентина.
Након обиласка породице Симоновић, упутили смо се ка Храму светог Ђорђа који се налази у Старом Нагоричану. На том месту, првобитну цркву из 1071. године, према записима, подигао је византијски цар Роман IV Диоген. Српски краљ Милутин ту цркву је уз бројне своје задужбине обновио 1313. године, у славу своје велике победе над Турцима.
Цркву светог Ђорђа у Старом Нагоричану зидали су исти мајстори који су за краља Милутина на старој основи подигли и нову цркву Богородице Љевишке у Призрену. У непроцењиво културно благо свакако спадају изузетно вредне престоне иконе у овом храму рађене специфичном „ал фрескоˮ техником директно на малтеру. По томе је јединствена међу српским црквама. Фреске у цркви, као и већину осталих храмова – задужбина краља Милутина – извели су дворски мајстори Михајло и Евтихије, и то су њихови најбољи радови. Сличне су онима које се могу видети у Грачаници и Богородици Љевишкој.
Четврта породица коју смо обишли и помогли, била је породица Стаменковић из Старог Нагоричана. Бобан и Митра заједничким снагама труде се да одгајају своју децу – Мартину (19) и Милана (17). Хуманитарна организација Срби за Србе донирала им је шпорет на дрва и фрижидер у вредности од 394 евра.
Живимо веома лоше јер муж и ја не можемо да нађемо посао. Углавном се бавимо пољопривредом. Имамо два хектара земље, али је земља веома неплодна, тако да нам слабо успева било шта што засадимо. Чувамо десетак оваца, патке, шотке и осталу живину, тако да нисмо гладни. Захваљујемо вам се што сте дошли и помогли нам, помоћ ће нам веома значити – рекла нам је мајка Митра.
Пета, уједно и последња породица из општине Старо Нагоричане, била је породица Стаменковић. Ову веома радну и вредну породицу чине Горан и Тања и њихово троје деце – Лана (8), Лина (8) и Лука (5). Породици Стаменковић уручили смо електрични шпорет и фрижидер у вредности од 413 евра. Горан и Тања раде у општини, али и поред тога веома су вредни. Имају три хектара земље, а пре неколико месеци дигли су кредит како би купили потребну механизацију за повећање обима посла и већих приноса.
Жена и ја се трудимо да деци обезбедимо све што је потребно како би имала срећно детињство. Много нам значи што сте дошли и помогли нам јер нас то мотивише да наставимо да се боримо – рекао нам је отац Горан.
Након окончане испоруке помоћи породицама у Старом Нагоричану, обилазимо Куманово. Домаћин ресторана Дома имао је велику жељу да нас угости. Ручак добродошлице организован је, како каже, као захвалност организацији Срби за Србе за све што ради за српски народ и угрожене породице.
Шеста помогнута породица, и последња коју смо обишли првога дана наше акције у Северној Македонији, била је породица Ачковић из Кучевишта у Скопској Црној Гори. Ачковићи су наши стари познаници, пре две године смо их помогли са веш машином. Овога пута, за оца Бобија, мајку Ирену и децу – Матеја (8), Јелену (7) и Стефана (6), обезбедили смо електрични шпорет. Вредност помоћи износи 210 евра.
Драго нам је што сте нас се поново сетили и помогли. Веш машина нас и даље добро служи, тако да смо срећни што смо од ваше организације добили и шпорет. Тешко живимо, много ствари нам фали, тако да нам је свака помоћ добродошла – говори нам мајка Ирена.
Прилику да будемо у Кучевишту искористили смо да обиђемо древну светињу Цркву светог Спаса. Како је записано у староставним папирима, у тешким данима под отоманским јармом 1501. године добила је и скривену капелу посвећену светом Николи. Капела је, практично била „црквица изнад цркве”, са тајним, унутрашњим, сада спољним прилазним степеницама. Црква је 1984. године поново страдала, у ко зна којем по реду – великом пожару. Тада је, поред припрате, изгорела и врло богата архива, са матичним књигама итекако значајним за православни живаљ ових крајева Северне Македоније. У ватреној стихији је са тим архивским и другим књигама неповратно отишао у дим и значајан траг српских корена на овим просторима.
Други дан акције упутили смо се ка општини Валандово, односно, селу Јосифову где смо посетили и помогли још две породице. До Балканских ратова, Јосифово је било турско село Калучково. После ратова, Турци су се иселили, а на тој територији формирано је српско колонистичко насеље Карађорђевац, насељено углавном Србима из Далмације, Лике, Црне Горе и Херцеговине. После рата, у социјалистичком периоду село добија данашње име по комунистичком народном хероју Јосифу Јосифовском.
Седма породица коју смо помогли, била је породица Кнежевић. Мајка Тања и отац Миле у скромним условима одгајају своје двоје деце – Живка (13) и Пепиту (5). Породица углавном живи од пољопривреде, имају два хектара земље. За Кнежевиће смо обезбедили електрични шпорет. Вредност помоћи износи 210 евра.
Драго нам је да постоји организација која се брине о Србима који живе на самом југу Северне Македоније. Захваљујемо вам се на помоћи, стари шпорет готово да није у функцији, тако да нам ова помоћ значи – говори нам отац Миле.
Осма, последња породица у овој акцији, била је, такође, породица Кнежевић. Породицу Кнежевић чине: отац Ненад, мајка Снежана и девојчице Сара (14) и Јелена (11). Кнежевићима смо обезбедили веш машину. Вредност помоћи износи 210 евра.
Сестра и ја смо срећне што ћемо имати нову веш машину. Хвала вам – рекла нам је Сара.
Након завршене акције, упутили смо се ка оближњем Удову. У Валандовској котлини, на левој обали Вардара, поред магистралног пута Скопље-Солун са леве стране налази се спомен-капела и костурница.
Валандовски покољ збио се на Велики петак 2. априла 1915. године. По поноћи, под вођством официра и војвода, Бугари су прешли српско-бугарску границу и опколили све карауле и пограничне страже, након чега су напали и околна села. Према доступним подацима у борбама на Велики петак, од укупно четристо педесет српских војника погинуо је двеста шездесет један. Спомен-костурница завршена је 1936. Поред војника погинулих на Велики петак, ту су положене и кости две хиљаде њихових ратних другова погинулих на југу Македоније, у општинама Ђевђелија, Дојран, Струмица и Неготино.
На крају, враћајући се ка Србији посетили смо мало село Челопек, чувено по Бици на Челопеку, када су се српски четници, предвођени војводама Саватијем Милошевићем, Ђорђем Ристићем Скопљанчетом и чича Павлом Младеновићем, супроставили Турцима и Албанцима из околних села 1905. године. Борба на Челопеку била је прва велика победа српских четника над турском војском и арнаутским башибозуком. Данас се у Челопеку налази готово заборављена спомен-костурница, где су сахрањени посмртни остаци двадесет пет српских четника погинулих у борбама око Челопека.
Поклонивши се костима оних који су храбро пали за слободу, акција у Северној Македонији званично је завршена. Хуманитарна организација Срби за Србе захваљује се свим донаторима који су учествовали у овој акцији. До краја године остала су још три месеца и још неколико десетина породица којима је потребна наша помоћ, па вас позивамо да наставите да подржавате наш рад и прикључите се нашим акцијама.
