Упркос немаштини, Петровићи се не одричу своје вере и поручују да је црква њихова кућа!

Иза Хуманитарне организације Срби за Србе је, сада већ, петнаестогодишњe искуство. Бројне смо породице помогли и било је примера где су људи клонули духом. Тим пре, желимо да истакнемо пример породице Петровић из Машнице код Плава с којом то, упркос немаштини, није случај. Честити Илија и Тања подижу Кристину (16), Ксенију (14), Анастасију (13), Исидору (11) и Сару (9) и својим животима сведоче да се вера не продаје за вечеру.

Чим смо дошли у посету, приметили смо да се у дому породице Петровић нешто важно дешава. Убрзо смо открили да смо „упали” право на рођендан Кристине, најстаријој од пет кћери. На питање хоће ли шесто дете бити син, мудри Илија нам одговара да ће видети кад буду имали боље услове меркајући нас можемо ли му око тога помоћи.

Mогу да зарадим децу да прехраним, али, искрено, нешто више да створим у оваквим условима тешко. Чим си Србин, не можеш да се запослиш. Ми смо ти овде доживотно неподобни, тако да идем у надницу и дрва кад год могу. Ту и тамо чвргнем нешто, али многи ми остану дужни. Због два хектара шибља што се води на мене, не примамо ни социјалну помоћ и дечији додатак. У принципу, шта направимо својим рукама то нам је – каже он.

Илија, нажалост, има проблем са кичмом. Некад, када га ухвате болови, буде по 15 дана у кревету. Због тога прима инвалиднину од 88 евра. Ипак, бори се као лав, па се, колико може, бави и аутомеханичарским послом иако нема радионицу, већ све ради напољу испред куће, чак и зими. Нешто мало земље обрађују и саде поврће за своје потребе, а држе и ситније животиње.

Петровићи су породично с поносом учествовали у литијама за одбрану православних светиња од отимача.

Нека знају сви – Србин сам у души и на папиру, причам српски и друге језике не говорим. Хоћеш цркву да ми узмеш, моју кућу? Е, не дамо, прави своју!

Од речитог Илије сазнали смо и да су кућу купили пре седам-осам година, а да су пре тога били подстанари у Плаву. Иначе су из оближњег и страдалног села Велика. Нажалост, нису имали средстава да купе нешто условније, тако да живе само у дневној и спаваћој соби.

Зидови су додатно испуцали 2017. године од земљотреса. Кров нам прокишњава и цела конструкција је пропала, као и столарија. Купатило имамо, али није омалтерисано и нема плочице. Покућство је углавном, као што видите, дотрајало – описао је тешку ситуацију Илија водећи нас кроз кућу.

Проблем им представља и дуг за струју од 2.700 евра који нису они направили, већ је остао нерешен од пре него што су узели кућу. Хтели су и да им искључе струју, али нису дали због деце. Воду довлаче из заједничког извора, мада некад нема притиска. Кад дође до тога, спасе их поток близу куће где перу судове.

Имали смо прилику да пробамо и рођенданску торту, па нам је Илија пренео какве су му жеље:

Задовољан сам и овим што имам. Ипак, ако будете могли око куће да нам помогнете, значиће нам много. Због деце пре свега, а ја бих се лично, искрено, највише обрадовао некој моторној тестери, косачици или нечем од аутомеханичарског алата. Преко зиме највише надрљамо, не може скоро ништа да се ради.

Сва деца иду у школу. Сигурно би им највише значила доградња још неке собе пошто тренутно њих пет спава у једној. Због корона вируса морају да имају рачунаре и интернет код куће што за њихове родитеље представља ново оптерећење.

Проблеми породица које обилазимо по Црној Гори најчешће су слични – дискриминација, мањак посла, лоши животни услови… Ипак, радује што су све породице вредне, пуне духа и држе до себе. Надамо се да ће се ситуација поправити у времену пред нама, а наша организација ће наставити да се труди да неким конкретним породицама колико-толико олакша живот. Позивамо све добре људе да нам својим донацијама у томе помогну, овог пута за породицу Петровић!