Успешна Васкршња акција у Македонији
Последња, најновија Васкршња акција Хуманитарне организације Срби за Србе за подручје данашње Македоније, некада Старе Србије, успешно је завршена и обухватала је помоћ за четири социјално угрожене српске породице: Крстевски, Васић, Перовић и Гушкин, са издвојеним финансијским средствима у износу од 900 евра помоћи.
Кроз топла рана јутра, пробијали смо се поново ка Поречу. У сусрет породици Крстевски из села Латова, општина Македонски Брод у западном делу Македоније. Претходна акција Хуманитарне организације Срби за Србе такође је обухватила овај давно заборављени крај, Пореч – малу Шумадију. Остављено подручје где су се некада силно неговале српске традиције и обичаји.
И овога пута траса води околним заобилазним путем. Другог официјално и нема. Јер, тај поречки крај, отргнут је и забачен, неповезан са осталим путевима. Да би зашао у ту област мора се из западног дела земље након Кичева да се крене ка Македонском Броду (некада само Броду, јужном). То је нека врста потковице. Од те тачке кроз педесетак, данас запуштених села у којима живи свега 6.000 душа, долази се до самог језера Козјак, надомак главног града Скопља, са оне стране планине Водно. Наслоњен је крајолик са дивном природом из западних предела ка централном појасу земље. путна инфрструктира је таква да је неопоходно ићи обилазним путем, преко Гостивара, Кичева, па до села Латово, уз реку Треску.
Овога пута нас домаћин Сашо чека у Кичеву на улазу у град, где је наекада била позната касарна из доба ЈНА. Около су никле нове џамије. Након последњих локалних избора у граду градоначелник је Албанац. Одлазимо заједно до продавнцие за белу технику где бирамо заједно фрижидер са комором, и још коју потребну ставку за кухињу. Предах у Латову, селу војводе Мицка је неизоставан. Вредни Сашо нуди своју шљивовицу, са осмехом налива чашицу, зна да је обичај у Срба да се шљива пије, али да је у Македонији реткост да се сем лозе окуси добра ракија од шљиве. Риба је већ спремна. Улов је његов из реке која пролази поред самог села. Отуда је и настало име Пореч: поред реке.
Породици Крстевски обезбеђен је фрижидер са хладњаком и миксер за кухињу
Валентина и Сашо Крстевски са представником организације Срби за Србе Захвалан је на помоћи. Како вели, са својим укућанима, супругом Валентином и троје деце моћи ће да користи фрижидер и комору јер им је то сада најпотребније. Током наше посете у школи су били: Христина (17), Сашка (16) и Борче (8). Разговарамо о потребштинама и за убудуће. У сиромашној кући, каже Сашо, недостаје све, али волео би да има мотокултиватор, како би земљу боље и лакше обрађивао. Следећа дестинација коју је обухватала ову Васкршњу акцију организације Срби за Србе, који брижно бележе и помажу заборављене Србе у овој малој балканској држави, јесте посета самохраној мајци Славица Васић (1967), рођена у Гњилану, одакле је током 1999. дошла и уточиште пронашла на периферији Скопља, у селу Огњанци, надомак места Петровац (име добило по краљу Петру).
Славица и Мирјана Васић са новим Алфа шпоретом на дрва
Славица има три ћерке: Драгану (25), Наташу (23) које су већ удате, а Мирјана (20) живи са њом, али јој је највећи проблем статус боравка јер се воде и она и кћер као странци. Македонска држава одбија да им изда држављанство, а не издају им ни потврду личне карте за странце.
Славица Васић нам препричава тежак избеглички пут са Косова и Метохије
Са ћерком Наташом, зетом и малом унуком угостили су нас и захвалили на донацији
Српски има, а недавно је добила и нова косовска докумета. Због тога има проблема и са медицинском негом, јер је свуда третирају као странца. Славици и њеној породици је обезбеђен шпорет на дрва Алфа плам. Уз захвалност за добијену помоћ каже да јој је неопходна и двосед са креветом и неки висећи елемент за кухињу. Последње две породице које смо помогли живе у Скопској Црној гори, тачније у Кучевишту, а домаћини су нам знани, јер су већ били уврштени у списак породица за помоћ.
Породица Перовић са донацијом новог шпорета и основним животним намирницама Породица Срећка и Љиљане Перовић има четворо деце: Анастасија (10), Светлана (6), Петар (9) и Кристијан (4) и добила је помоћ у виду електричног шпорета и основне животне намирнице: зејтина, шећера, брашна, слаткиша, хигијенских артикала… Најстарија Анастасија је имала и поклон за нас, цртеж који је спцијално припремила.
Мајка Ленка и ћерка Ивана Гушкин са новом веш машином
Породица Златка и Ленке Гушкин који имају троје деце: Никола (18), Александар (16) и Ивана (12) обезбеђена је нова машина за прање веша. Отац Златко је некада имао и краву, али је морао да прода, како каже. Сада чува свиње и кокошке, али би због деце желео да се купи козе. Од недавно је због дугова у свом домаћинству морао да прода и аутомобил. Њима је ипак и даље, највећа невоља потреба за бољом медицинском негом болесне мајке Ленке и за додатна испитивања, лечење и операције за које породица просто не може да пронађе ни мимум новца како би се то спровело у дело.
