Испуњена жеља покојног ђеда Драгутина, мала Јасна добила је кућу – уз Миротићеве тројке, никла прва СЗС задужбина у Црној Гори!

Скоро за сваку државу Балкана, гдје је Хуманитарна организација Срби за Србе дизала куће из темеља, с великим поносом пуштане су вијести под насловом „прва СЗС задужбина”. Још више радује да су, након прве, увијек брзо слиједиле друге, треће, четврте и тако све док се писци наших извјештаја не би забројали, а тачне цифре загубиле у десетинама и стотинама!

Било је и раније неколико кућа у Црној Гори у чијим смо изградњама учествовали. Присјетимо се нпр. заједничке акције с манастиром Острог, сада већ давне 2014. године. Било је доградњи, санација и донација у материјалу. Међутим, први пут је наша организација у овим крајевима самостално подигла једну кућу из темеља. Избор породице није могао бити бољи, Дедићи код Гусиња су и више него заслужили овако нешто!

Кућа је прелијепа. Дјеца и ја смо тако срећни, да вам то не могу ријечима дочарати! – поручила је самохрана мајка Милосава.

Пожртвована Милосава са синовима Маријаном (12) и Величком (7) брине о малој Јасни (6). Ова принцеза и јунакиња наше приче има церебралну парализу и потпуно је непокретна. Сви заједно дуго су дијелили најприје једну собицу у старој и неусловној кући, а затим и тежак подстанарски живот.

Од велике помоћи су ми мајка Јагода и браћа која живе у истом дворишту. Наш отац, нажалост, више није са нама. Плакао је од среће када сте нам јавили за кућу, али се, нажалост, убрзо упокојио – тужно је додала Милосава.

Присјетили смо се инспиративног разговора који смо приликом прве посјете водили са ђедом Драгутином, у току којег смо се дотакли разних животних питања и положаја српског народа у Црној Гори. Био је стуб ове породице и добро памтимо колико је желио да његова мезимица Јасна добије своју кућицу. Драго нам је што смо ту жељу испунили и не сумњамо да се радује на небесима!

Кућа породице Дедић налази се у селу Досуђе, на свега неколико километара од границе са Албанијом. Од ње се пружа прелијеп поглед према Проклетијама. Поред куће, за коју је обезбијеђена комплетна документација, набављено је и покућство (сто, четири столице, кухињски елементи, два кревета, угаона гарнитура, два ормара и полица). Укупна вриједност помоћи износи 52.297 евра (у то је убројано и 755 евра утрошених 2021. године).

Све то не би било изводљиво без бројних донатора, а на првом мјесту породице Миротић која је за ову акцију издвојила 10.000 евра. Присјетимо се, Никола Миротић је у току Божићног поста за сваку убачену тројку издвајао 500 евра за породицу Дедић. Миротићи већ годинама на дјелу показују љубав према свом народу, ма гдје се он налазио, па је ово само једна од бројних акција које су подржали. Потребни су нам такви хероји који инспиришу све нас да будемо бољи људи!

Захвални смо и дугогодишњим донаторима, Србима у Кини и кафани Павле Корчагин у Београду због донација у износима од 1.700 евра и 51.000 динара, свим осталим људима који су намјенски приложили за породицу Дедић и редовним донаторима Организације. Захвалност дугујемо и Агенцији за изградњу и развој Херцег Новог која је даривала главни пројекат и пружила стручну помоћ за реализацију пројекта и предузећу Црта из Подгорице које је урадило ревизију главног пројекта.

Двориште породице Дедић увијек је испуњено дјецом и њиховом грајом. Разлог томе нијесу само дјеца Милосаве, већ и њеног брата Мирка који са Драганом подиже Милицу (7), Дуњу (6) и Матеју (3). Искористили смо прилику, па смо помогли и њима обезбиједивши грађевински материјал за кровну конструкцију, плочу и ојачавање зидова у кући у којој живе, а за то је издвојено 5.362 евра. Ту су још браћа Иво и Миомир. Сви заједно и сложно живе.

Много је лијепо овдје, а било би још љепше да има више народа. Приоритет је било помоћи сестри Милосави, али хвала што нијесте и моју дјецу заборавили! – истакао је Мирко.

Уз качамак и друге црногорске специјалитете заједно смо сумирали утиске и пожељели да се видимо и неком будућом приликом. Пројекат је из логистичких разлога потрајао нешто дуже него што је првобитно било планирано, али битно је да је на крају испало како нико ни сањати могао није!

Паралелно са кућом за Дедиће, ове године рађени су и бројни други пројекти за више од 10 породица широм Црне Горе за које је утрошено близу 300.000 евра, те с поносом можемо истаћи да је ово убједљиво најуспјешнија година за нашу организацију до сада. Подржите нас!

За крај можете погледати неколико фотографија куће у којој су некада живјели: