Васкршња акција СЗС у Крајини
Први део нове Васкршње акције на подручју Крајине спроведен је успешно крајем маја. Представници Хуманитарне организације Срби за Србе том приликом су посетили дванаест породица са подручја Кордуна и Далмације и на лицу места испланирали помоћ, која ће сходно финансијским средствима бити испоручена у наредном периоду. Посећене породице броје укупно 37-оро деце различитог узраста. Процена вредности планиране помоћи износи око 7.600 €.
Акцију посете породицама у Крајини, по први пут започињемо посетом Кордуну, односно селима у близини места Топуско. Прва породица коју посећујемо јесте седмочлана породица Зимоња, коју поред родитеља Миодрага и Далиборке и баке Љубе, чини четворо деце Драгана ( 13 год), Матија (11 год), Мирјана (10 год) и најмлађи Никола од годину дана. Једна од малобројних повратничких породица са оволиким бројем деце преживљава уз скромну социјалну помоћ и дечије додатке, што ћемо видети касније да је случај са скоро сваком од посећених породица.
Обзиром да је био радни дан, сва деца су била у школи, па смо се уз дружење са најмлађом Николом и родитељима договарали око планиране помоћи. Крајњи договор је да се за ову скромну породицу набаве: веш машина, фрижидер и шест столица за седење – вредност 700 €.
Друга и последња породица коју посећујемо на подручју Кордуна, односно Топуског јесте седмочлана породица Мраовић. Породицу осим родитеља Миодрага и Зорице чине и деца Љуба (20 год), Драгана (19 год), Нада (18 год), Зоран (17 год) и најмлађа Жељка (6 год). Породица Мраовић је била једна од првих повратничких породица на овом подручју, али и даље по њиховим речима се повремено дешавају непријатности којима су изложени како они, тако и остали Срби на том подручју. Обзиром да живе на самом крају села, скоро у шуми доста непријатности стварају и дивље животиње које се неретко нађу у дворишту угрожавајући укућане. Из тог разлога договорена је првенствено помоћ у виду бетонских стубова за ограђивање дворишта, а поред тога биће достављен и један шпорет на дрва – вредност 720 €. У нади да ће ова прва посета подручју Кордуна бити само почетак наше успешне добротворне делатности срдачно се растајемо са посећеним породицама и нашим домаћином који нам је помогао у проналажењу породица за помоћ.
Наставак акције спроводимо на већ добро нам познатом подручју Далмације у пределима око Книна, Кистања и Обровца. Као и до сад, упућујемо велику захвалност свештенству Епархије Далматинске, као и осталим запосленима при Богословији смештеној у манастиру Крка без којих ни први, а ни завршни део наших планираних активности не би било могуће спровести.
Првог дана обилазимо две породице на подручју Пађена. Шесточлану породица Говоруша затичемо на окупу код куће. Родитељи Дражо и Бранка, деда Петар и деца Петар (17 год), Анђела (14 год) и Никола (9 год), срдачно су нас дочекали. Кроз разговор са њима, сазнајемо као што смо већ напоменули да су и они једна од повратничких породица, који преживљавају на скромној социјалној помоћи, дечијем додатку и повременим надничењем. Договорена је набавка грађевинског материјала – вредност 600 € – у сврху заштите улаза који се зими налази на удару ветра и који уноси кишу и снег у кућу и причињава велике проблеме.
Акцију даље настављамо у Мокром пољу, посетом породици Опачић. У врло неприступачном пределу, на самом крају села некако стижемо до трочлане породице Опачић. Скоро одсечени од света, некако преживљавају родитељи Невен и Мира и њихова ћерка Марија (12 год). Изузетно тешка материјална ситуација у којој живи ова породица је прво што упада у очи. Поврх свега тога, цео тај крај карактерише недостатак водоводног система, па се народ снабдева скупљајући кишницу у тзв. густернама (једном врстом бунара) у којој се чува вода за људску употребу и појење стоке. Породица Опачић не поседује ни овај рекло би се средњевековни систем снабдевања водом. Радови на изради густерне су започети још одавно, али даље од копања рупе се није стигло. Да би густерна била израђена, потребно је набавити грађевински материјал – вредност 900 € – како би ова породица имала најнужније услове за живот. У договору са њима и са комшијом који ће се побринути за радове, настављамо пут даље.
На путу ка породици Бунчић, дешава нам се пех са колима који смо успели уз помоћ наших домаћина некако да отклонимо и да уз пуно среће наставимо обилазак тог дана. Породицу Бунчић чине отац Жељко, мајка Вања и деца Милош (10 год) и Драгана (16 год). Обзиром да смо доста времена изгубили на решавање проблема са колима, не задржавамо се дуго код породице Бунчић. Породица Бунчић није имала неке посебне потребе за конкретном помоћи, па је договорена набавка једне супрасне крмаче – вредност 300 €.
Последња породица коју тог дана обилазимо јесте шесточлана породица Тишма. Породицу Тишма смо обишли и помогли прошле године у исто време набавком грађевинског материјала за стављање плоче на три просторије. Уверили смо се приликом наше посете да је то успешно одрађено, али као и прошле године остало је нерешено питање подизања крова над том плочом. За тај подухват недостаје још доста средстава, а договорено је да наша организација помогне поново набавком грађевинског материјала у вредности 700 €, што је отприлике трећина потребних средстава.
Обзиром на поменуте проблеме са колима, други дан акције један део екипе је кренуо пут Обровца у обилазак неколико породица, док су остали решавали проблеме са колима и обишли преосталих неколико породица у Кистању. У Обровцу се прво налазимо са пријатељима организације преко којих смо прикупили податке о породицама које је потребно обићи и заједно кренули пут села Обровачке општине.
Прва породица тог дана коју смо обишли је осмочлана породица Баљак, коју смо посетили такође прошле године и помогли куповином једне краве и телета. Захваљујући нам на обезбеђеној прошлогодишњој помоћи и кроз необавезан разговор са децом и родитељима, овај пут је договорена помоћ у виду набавке комбинованог фрижидера – вредност 400 €. Уз подршку школарцима да наставе са трудом у школи, продужавамо пут даље.
Поред саме реке Зрмање долазимо до породице Буљевић. Млади брачни пар Љубо и Слободанка и њихово двоје дечице Драгана (5 год) и Марија (1 год) дочекују нас на окупу. Кроз разговор са родитељима сазнајемо да се баве изнајмљивањем кајака за туристе који у летњем периоду возе кајаке по Зрмањи, што је иначе доста популарно у овим крајевима. Осим прихода које добију у два месеца летње сезоне, остатак године преживљавају без прихода. Сходно томе, договарамо помоћ у виду замрзивача и троседа на развлачење – вредности 450 €.
Последња породица коју обилазимо на том подручју јесте четворочлана породица Љубичић из села Крупа недалеко од истоименог познатог манастира. Ту наилазимо на доста тешку ситуацију у поменутој породици. Мајка Јела је психички болесник, док је отац Новак сходно свим околностима још увек у добром стању. Нажалост све те недаће тешко преживљавају и дечица Дајана (11 год) и Николина (5 год). Тешка материјална ситуација, изузетно лоши стамбени услови живота, нису нас оставили равнодушнима. На крају кроз разговор долазимо до договора да се набави један тросед на развлачење и један прозор у главној просторији за боравак – вредности 350 €.
Паралелно са посетом породицама на подручју Обровца, преостали чланови су на подручју Кистања прво посетили породицу Драгаш. Ову четворочлану породицу чине родитељи Александар и Магдалена и деца Виктор (12 год) и Ирис (4 год). Обзиром да своја примања заснивају на бављењу сточарством, договорена је набавка грађевинског материјала за покривање штале – вредности 700 €.
Последње одредиште на које долазимо јесте кућа породице Бјелановић. Ову породицу такође знамо од прошлог пута, када смо их значајно помогли грађевинским материјалом за оспособљавање за живот две просторије у којима би родитељи Неђо и Милена комотније живели са своје троје малолетне деце.
Радови су обављени савршено и представници наше организације су у тим истим просторијама које су некада биле полу срушене, сада били угошћени на ручку захвалности који нам је ова породица приредила. Ова прилика је искориштена и да се договори нова помоћ за изградњу крова над поменутим просторијама, како не би прокишњавале и како не би сав мукотрпан рад пропао. Договорена је набавка грађевинског материјала – вредности 800 €.
На истом месту нас је дочекала и породица Огњеновић, тачније родитељи Радован и Огњена, као и њихова ћеркица Марија (4 год). Породицу Огњеновић смо имали прилику у више наврата да упознамо приликом ранијих посета као редовне посетиоце на службама у манастиру Крка. Стицајем околности нисмо успели да посетимо и њихов дом, али по речима наших домаћина сазнали смо да им је потребна помоћ за изградњу једне мале просторије и купатила у ком би се сместили, јер тренутно живе у кући која не припада њима. За тај подухват смо одлучили да наменимо грађевински материјал – вредности 1000 €. Договором са породицама Бјелановић и Огњеновић завршавамо све планиране активности за Васкршњу акцију на подручју Крајине. Свакако вредна помена је и вечера захвалности коју су нам тог истог дана приредиле породице Вујасиновић и Траживук, које смо скромно помогли набавком грађевинског материјала током наше Божићне акције. Поред добротворних активности, искористили смо и ову прилику за посете знаменитим местима као што су манастир Крка, манастира Успења Пресвете Богородице у Даљу крај Вуковара и родна кућу Гаврила Принципа у Обљају крај Босанског Грахова. Ситуација у српском народу разбацаном широм некадашње Крајине је и даље драматична. Прећутна дискриминација у сваком погледу, потпун заборав и небрига од стране матице (коју истичемо и након ове посете) и странчарење као једна од највећих наших болести, прете да доврше оно што је њихова тренутна држава одавно започела. Живот у крајевима у којима је и некада у мирнодопском периоду са много више народа било тешко живети, из године у годину притиска како вољне тако и муком натеране повратнике.
Иако на први поглед пријатно звучи чињеница коју су нам опет поновили наши пријатељи из Крајине, да наша организација (раније уз учешће других братских организација) узимајући у обзир и појединце, па и државне институције једина из Србије долази и обилази повратнике, да не спомињемо било коју врсту помоћи тим повратницима, није на крају оно што је наш циљ и циљ сваког искреног родољуба.
Жеља нам је поред најискреније помоћи нашем повратничком народу, да наше посете и хуманитарне акције подстакну појединце, фирме, некадашње житеље свих тих села и места широм Крајине и политички врх наше државе да издвоје време и најскромнија могућа средства да помогну опстанак и живот једне једине породице, јер и сама посета и речи подршке неограничено много значе људима који се осећају потпуно одбачено. Хуманитарна организација Срби за Србе ће без обзира на све и даље наставити пружање помоћи најугроженијим повратничким породицама, а надамо се и да нећемо више бити усамљени у тим подухватима.
