Васкршња акција у Далмацији
Још једна Васкршња акција у српској Крајини започета је успешно на подручју Далмације и јужог дела Лике. У првој тури испоруке помоћи за српске породице у склопу ове акције, помоћ је стигла до тринаест породица, а вредност помоћи износила је 20.000€. Помоћ се огледала углавном у набавци грађевинског материјала и пољопривредне механизације.
Акцију испоруке помоћи започели смо обиласком породица са подручја Лике. У месту Срб, посетили смо породицу Медић коју чине родитељи Радован и Драгана и њихово двоје деце Валентина (13) и Саша (11). За њих је обезбеђен део грађевинског материјала, као и потребна средства за мајсторске радове, свеукупне вредности 1.000€.
Срби за Србе са породицом Векић
Након тога долазимо до младог брачног пара из Горње Суваје, породице Векић. Родитељи Ђуро и Зорица имају двоје симпатичне дечице Уну (3) и Новака (2).
Породици Векић уручена је прикључна машина за ломљење трња и култивизацију земљишта
Ова вредна породица се бави претежно пољопривредом, а један од главних прихода представља занимљиво узгој малина. За те потребе, обезбедили смо прикључну машину за ломљење трња и култивизацију земљишта, у вредности од 1.700€.
Елена Вукчевић са материјалом за изолацију куће
Последња породица коју посећујемо пре посете Далмацији, била је породица Стевана и Сњежане Вукчевић из Грачаца. Због лошег стања куће и потребе постављања фасадне изолације, превасходно због потреба њихово троје дечице Петра (14), Ане (13) и Елене (6), обезбеђен је грађевински материјал, а део је остављен за извођење радова. Вредност помоћи износила је 1.400€.
Тежиште акције пребацујемо на Далмацију, односно на прелепе пределе крај Каринског мора. Прва породица коју посећујемо били су вредни земљорадници Кожули из Ислама Грчког. Неуморни борци родитељи Драган и Драга, са ћерком Саром (17) и сином Филипом (13), узгајају најразличитије сорте поврћа и воћа. У борби са непредвидивом климом и тешким Далматинским условима који отежавају обраду земље, успевају да се изборе и да се не предају олако.
СЗС са породицом Кожул на њиви где ће ускоро бити посађене саднице шљива
Поред своје земље, добили су парцеле земље и од својих рођака и комшија који нажалост више не живе ту. Од нас су добили 275 садница шљива, које ће бити пред крај лета испоручене непосредно пред садњу, а које ће им омогућити да прошире своју делатност узгојем ове најпрепознатљивије српске воћке. Вредност донације износила је 1.330€.
Породици Опсеница уручено је мање стадо коза
Следећа станица, породица Опсеница из Раштевића. У домаћинству живе родитељи Драган и Марица и троје деце Марко (14), Николина (11) и Мартина (8). Такође још једна породица која се не предаје и жели да својим сопственим радом опстане на прадедовском огњишту. За њих је купљено 15 млечних коза, у вредности од 2.000€, уз помоћ којих ће производити сир и пласирати на приморско тржиште.
Шта рећи тек за породицу Лончар. Заиста невероватан пример љубави према свом селу, својој дедовини, свом огњишту. Породица која се вратила пре свега неколико месеци, у засеок који се налази заиста на невероватном месту, скоро на самој планини Велебит у засеоку Лончари, који носи име по породицама које су ту живеле, а од скоро поново и живе. Оставивши релативно уређен живот у Крушевцу где су боравили већи део свог прогнаничког живота. У кућу без струје и воде вратили су се вођени једном жељом – да обнове запустело огњиште, које је ближе небу него земљи.
Супружници Горан и Јасмина и две ћеркице Теа (14) и Теодора (6). За ову горштачку породицу набављена је нова фреза у вредности од 2.000€, која треба да им помогне при обради запустеле земље, како би Крајишка земља поново давала плодове својим вредним домаћинима и омогућила да ова по свему занимљива и изузетно позитивна породица истраје у својим замислима.
Након Каринског плавог мора, селимо се на Далматинско Косово и подручје Книна. Први пут долазимо до Дрниша, где обезбеђујемо вредну помоћ за породицу Попац. Нажалост како сазнајемо, Попци су једина српска породица са децом на широм подручју Дрниша.
Породицу чине Неђо и Првослава и деца Николина (21), Драган (19), Александар (16) и Никола (9). За њих смо такође наменили нову фрезу у износу од 2.000€, како би отац Неђо могао да обрађује како своју земљу, тако и земљу старијих суседа из села, који не могу сами то одрадити и на тај начин зарађивао за своју породицу.
Даље настављамо до Полаче, где посећујемо породицу Радуловић. Родитељи Мићо и Оља имају троје деце Милицу (14), Милену (12), Огњена (9) и за који месец се очекује и принова. У овом домаћинству смо били пре неколико година, када смо помогли најмлађег Мићиног брата да се скући недалеко одатле.
Како сазнајемо, успешно су довршили кућу и сада тамо живе самостално. Исти план је и за Мићину породицу, с обзиром да смо наменили 1.600€ за испоруку грађевинског материјала, тачније за израду фасаде, како би и ова породица могла да нађе свој кутак за даљи живот.
Најмлађи чланови породице Муждало са столаријом и пећи на пелет
У Книну обилазимо две породице. Прво смо дошли до породице Муждало, коју чине родитељи Александар и Николина и троје дечице, Ања (11), Лука (7) и Никола (5). За потребе сређивања влаге и грејања, обезбедили смо нову столарију и пећ на пелет, који би требали да реше проблеме који се највише одражавају на здравље најмлађих. Вредност испоручене помоћи износила је 2.000€.
Захвалница породице Муждало упућена Срби за Србе донаторима
Недалеко одатле долазимо до куће породице Медаковић. Породицу Медаковић смо помогли пре неколико година куповином фрезе, коју користе на селу за своје потребе, док у Книну живе због пословних и школских обавеза са децом Николом (21), Милошем (23), Пантелијом (19) и Григоријем (7 ) .
Разлог за поновну помоћ био је тај,што је стан у ком живе скроз изгорео у пожару који је пре неколико месеци захватио њихов дом, али на сву срећу без људских жртава или озбиљнијих повреда. Хитно смо реаговали и обезбедили неколико прозора у вредности од 1.200€ како би довели стан што пре у пређашње стање и заштитили га од даљег пропадања.
Породици Радмиловић уручена је помоћ у види материјала за уређење дечије собе и изградњу свињца
На самом ободу Книна, у Жагровићу долазимо до породице Гаје и Божене Радмиловић. Ова весела и насмејана породица има две ћеркице Елену (5) и Ирину (3). За њих је обезбеђен материјал за уређивање дечије собе, као и за изградњу свињца, укупне вредности 850€.
Активности завршавамо на подручју Кистања и Скрадина. У Кистању, засеоку Штрбци, обезбеђујемо помоћ за истоимену породицу Штрбац. Дошли смо у најсвечанијем могућем тренутку за једну породицу. У манастиру Св. Недеље у Оћестову, породица је крстила своја два сина Игора (9) и Косту (7). Кумовали су наши пријатељи породица Бјелановић, а наша организација је слободно можемо рећи несвесно посредовала у овом светом чину, повезала ове породице обезбеђујући потребну помоћ, окумила их и на крају резултат свега су два нова члана Христовог стада и наше Свете Православне Цркве.
За потребе старијег детета Игора, који има аутизам, породица покушава да обнови своју кућу која се налази у близини школе, како би Игор имао обезбеђене прекопотребне услове за напредак у развоју. Допремљен је цреп у вредности од 1.800€.
Последња породица за овај први део акције била је породица Пјевалица из Братишковаца код Скрадина. Породицу чине родитељи Марко и Сандра и деца Маријана (15), Милош (9) и Анастасија (6). Отац породице се бави браваријом, па смо за потребе изградње омање радионице, обезбедили грађевински материјал у вредности од 1.200€.
Деца породице Штрбац са захвалницама за донаторе Хуманитарне организације Срби за Србе
Рад и труд на пољу помоћи старим, али и новим повратницима широм српске Крајине наставили смо и у овој традиционалној Васкршњој акцији. Намеравамо у времену које је пред нама, да још више интезивирамо испоруку помоћи за наш напуштен и заборављен народ који води свакодневне борбе само њему познате, а далеко од очију овдашње јавности.
Неистина је да су у Крајини остали само стари и изнемогли који су се вратили да проживе своје последње године живота. На делу имамо прилику да видимо да се српска деца и даље рађају, да има младих брачних парова који су били само деца у време погрома 1995. године, а који имају жеље и воље да истрају и да сачувају свој национални идентитет тамо где су опстајали вековима уназад.
Наше је да им се нађемо и да им дамо ветар у леђа, јер знамо да им и најмања помоћ многоструко значи и мотивише их да раде још више, да децу одгајају на прави начин и да чувају оно што је наше заједничко.
Захвалност за успешно реализовану акцију дугујемо свештенству Епархија Далматинске и Горњокарловачке, који заједно са нама већ годинама истрајавају у борби за бољи живот својих парохијана и наших сународника.
