Васкршња акција у Републици Српској

У петак 26. маја представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Београда обишли су и помогли пет вишечланих српских породица у Републици Српској у склопу Васкршње акције наше организације. Укупна вредност помоћи износила је 91.000 динара коју је предходно обезбедила организација Српска Братска Помоћ из Канаде.

Посете породицама у Републици Српској почели смо са дванаесточланом породицом Вујевић. Отац Милета и мајка Љубица одгајају десеторо деце: Владана (14), Драгомира (12), Петка (10), Славољуба (8), Борку и Босиљку (6), Милана (4), Радмилу (3), Стоју (2) и Ратка (1). До Вујевића нас је одвела госпођа Валентина Бабић из Зворника, чланица удружења родитеља са четворо и више деце „Наши Анђели„. Дванаесторо Вујевића живи у три просторије у приземљу куће.

Отац Миле, који је иначе пекар по струци, тренутно нигде не ради, али ускоро отвара своју пекару у близини села у којем живе. Успео је да озида горњи спрат где је предвиђено да буду четири собе за децу. Предвиђену помоћ за Вујевиће у вредности од 58.000 динара утрошили смо на куповину грађевинског материјала неопходног за завршетак горњег спрата породичног дома, а договорено је да ће “Срби за Србе“ помоћи са додатним материјалом и неопходним покућством које ће пре свега користити најмлађи Вујевићи.

Друга породица коју смо обишли на нашем путу била је седмочлана породица Михајловић која тренутно живи у изнајмљеном стану у Угљевику. Породицу чине отац Немања и мајка Рената и њихово петоро деце: Немања (10 година), Жељана (6), Јована (4), Дајана и Срђан (1). Уз труд домаћина и велику помоћ Хуманитарне организације “Немањићи Тићино“ из Швајцарске и организације “Срби за Србе“, полако се приводе крају радови на новој кући која се налази у близини.

Изузетно је важно поменути да је Ненад бивши припадник једне од познатијих јединица Војске Републике Српске. Породица је до почетка 2012. године живела у баракама намењеним избеглицама, када су на основу одлуке надлежних органа поменуте бараке срушене, а породице расељене којекуда. Михајловићима су (као и осталим породицама) обезбеђена средства за плаћање изнајмљених станова у периоду од 6 месеци.

Породица тренутно нема никаква примања, а једина примања у кућу је доносио отац Ненад нередовним пословима на којима је радио по позиву. Вредна помоћ Српске Братске Помоћи од 33.000 динара коју смо проследили Михаловићима такође је искоришћена за куповину неопходног грађевинског материјала за завршетак изградње породичног дома.

Убрзо након посете Михаловићима се налазимо са нашим великим пријетељем и представником наше организације у Лопарима господином Василијем Обреновићем. Заједно одлазимо на Мајевицу код породице Ћетковић, чију доградњу куће финансира наша организација у склопу једног од великих пројеката помоћи.

Након што смо се уверили да је купатило комплет завршено, деца нас воде по свом скромном имању и са радошћу показују краву коју смо им купили у једној од претходних акција као и остале животиње. Невероватно је колико овој скромној деци треба мало да буду срећни. Одлазимо од њих пуни утисака и већ полако планирамо наставак радова на степеницама и поткровљу.

Донација Срби за Србе за породицу Ћетковић вредно храни најмлађе

Милорад Ћетковић и Василије Обреновић договарају даље радове на унутрашњости

Четврта породица коју смо обишли на подручју општине Лопаре је седмочлана породица Теодоровић. Теодоровићи живе у озиданој али недовршеној кући у крајњем сиромаштву. Једини приход им је социјална помоћ, не успевају нигде да се запосле, бунар са водом им је далеко од куће, спавају углавном на поду у две импровизоване собе у тој недовршеној кући.

Овој породици је неопходна помоћ у сваком погледу а најхитније је да им се ископа бунар и купе кревети да деца више не би спавала на поду. Из центра за социјални рад су нам рекли да су им деца послала писмо у којем их моле да им се обезбеди кревет да могу нормално да спавају.

Последња породица коју смо посетили су породица Марковић из Милиног Села, такође у општини Лопаре. Породицу чине отац Недељко, мајка Драгана и њихово седморо деце : Адријана (16 година), Александар (13), Александра (10), Љубица (8), Валентина (6), Милица (4) и Немања (7 месеци). Марковићи живе у кући коју су уз посредство општине Лопаре направили надлежно министарство Републике Српске.

Нажалост оба родитеља су без посла, истичу да би им крава била од изузетног значаја да би лакше прехранили децу. Треба напоменути да најстарија ћерка Адријана неколико километара пешачи да би ухватила аутобус за школу.Често нас људи питају шта ми добијамо од овог што скупљамо новац и помажемо породице. У Републици Српској, за само један дан видели смо 32 мала осмеха пуна радости и наде. Мало ли је…С вером у Бога,Хуманитарна организацијаСРБИ ЗА СРБЕ