Велика Божићна акција СЗС у РС
Aкцију Да Божић Свима Буде Радост коју је СЗС у Реп. Српској у сарадњи са Православном хришћанском заједницом Пале почетком јануара покренула успјешно је окончана. У Тржном центру „Бартула“ гдје се акција одвијала, власници Зоран и Јадранка Бартула су нам великодушно уступили дио свог складишта и ту смо успјели направити пакете за породице које смо планирали помоћи. Од дариваних намирница, дјечије гардеробе, играчака и новца смо покушали направити колико толико једнобразне пакете. Сви су пакети имали основне намирнице (шеђер, сол, брашно, уље, сок, мало слатикиша, рибе, гершло/рижа, шкољку јаја и сухомеснатих прерађевина). Количину смо одређивали сходно броју чланова у домаћинству а неким породицама смо додавали играчке и гардеробу ако је за тим било потребе. Прво смо посјетили породицу Мандић. Мајка Сњежана са своје троје дјеце Александар 12 година, Александра 10 година и Јелена 9 од година који живе у поткровљу штале од 145 КМ дјечијег доплатка. Сњежин отац живи испод њих у простору који је подјелио са козама. Отац им је тешко психички оболио па је смјештен за стално у специјалну установу.
Слиједеђи су били породциа Говедарица. Самохрана мајка Жељка живи са своје петоро дјеце (Бојан ’82 годиште, Дејан ’84, Милица `93, Миљан `95, Дејана`97), Бојановом супругом и његових двоје дјеце (Анђела 6 година и Немања 2 године) као подстанари у једној просторији коју плађају 200 КМ. Они су у рату избјегли на Пале из Сарајева и од тада се пате по туђим становима. Бојан и супруга раде и тако помажу Жељку која и сама ради три посла (чисти аутобуску станицу на Палама, ради ноћу у приватној пилани а викедном иде на Јахорину и чисти викендице). И поред свега не успијевају све обезбједити својој породици јер им је предност Миљаново лијечење који има проблема са бубрезима.
Гутаљ Зденка је самохрана мајка петоро дјеце: Јован 20 година, Бојан 19 година, Саво 15 година, Бојана 12 година, Немања 10 година. Живјели су у баракама а пред Нову годину су уселили у своју куђу коју им је Министарство направило. Намјештаја скоро да и немају али су пресретни што коначно имају свој дом. Живе од пензије покојног оца (350 КМ) и дјечијег доплатка (140 КМ) али и они једва састављају крај с`крајем. Зденка чисти стубишта појединих зграда а неријетко јој и Бојана у томе помаже.
Ковачевићи живе неких 8 километара од насељених дјелова Пала. Радмила са супругом и петеро дјеце (Марко 19 година, Мађен 16 година, Сњежана 15 година, Рајко 10 година и близанке Ана и Катарина 3,5 годионе) живе од једне плате (430 КМ) и дјечијег доплатка у малој трошној кући. Мала Катарина има церебралну парализу али својом и мајчином упорношћу је успјела проходати. Сваког мјесеца иду на терапије у Бања Луку и малена треба посебене играчке за напредак. Отац је пред наш долазак изашао из болнице са још увијек јаким главобољама. 
Породица Радоња је избјегла у рату јер им је имање тачно на линији разграничења. Станују као подстанари у куђи коју плађају 150 КМ. Биљана је прије мјесец дана родила своје пето дијете, малог Његоша. Најстарији син Младен `97 годиште и његова сестра Тања `98 су били код баке када смо их посјетили, Милоша `02 смо пробудили а Сања `00 нам је поносно показала малог брата. Отац свакодневно иде на имање које обрађе да би породицу прехранио.
Поред ових породица помогли смо још:
- Трифковиће (петоро дјеце, родитељи незапослени)
- Сантраче (петоро дјеце, родитељи незапослени)
- Комадане (петоро дјеце, родитељи незапослени)
- Ћоде (самохрана мајка са троје дјеце) које смо већ пар пута помогли.
Пошто смо сву дјечију гардеробу, играчке и слатикише подијелили, преостале пакете хране смо додијелили старим особама која су без икаквих примања: Милосављевић Јања `32 годиште. Нигдје никог нема осим тешко болесног сина `58 који живи с`њом без примања. Покушали смо издвојити у овим тешким временима најугроженије становнике Пала којима су суграђани покушали уљепшати празнике, свјесни чињенице да смо можда направили неки пропуст и неког предвидјели али надајући се да смо овим примјером показили многима да врло мало треба да се ближњем помогне.
