„Вера као камен чврста…“ – држи на окупу честиту породицу Савковић из Шида

Стихови из нове песме о нашем блаженопочившем Патријарху Павлу, најбоље дочаравају како се живи у дому породице Савковић из Гибарца код Шида. Рецитацијом поменуте песме, дочекала нас је и угостила Софија (8), док смо сви заједно са њеним родитељима Милошем и Јасмином, сестром Анастасијом (12) и браћом Лазаром (6) и Петром (3) уживали у њеном врхунском извођењу.

Није нам било потребно много да закључимо да је ово једна права, вредна и домаћинска породица, у шта нас је и уверио отац Милош.

Били смо подстанари девет година и чак четири пута смо се селили. Преко Министарства за бригу o селу смо добили 10.000 евра за куповину куће. За те паре се наравно није могло купити ништа квалитетно, па смо сами доста уложили у кућу, како би изгледала као што видите – рекао нам је Милош, како су се уопште нашли у овом селу.

Кућа изгледа сасвим пристојно, као да ништа не недостаје, а све је то резултат труда и рада ове вредне породице. Приметили смо да је уз кућу дограђено још пар просторија, које нису довршене.

То сам кренуо да зидам пре извесног времена, како би имали још додатног простора, јер нас је шесторо, а имамо свега две собе. Два дечака и две девојчице, ипак ће ускоро требати свакоме свој простор, а Боже здравља очекујемо и принову за неколико месеци – обрадовао нас је овом последњом информацијом Милош.

У нашој евиденцији смо имали информацију, да је Савковићима потребан пластеник, међутим, у међувремену се ситуација изменила.

Добили смо преко oпштине пластеник, па сад ту узгајамо углавном парадајз за своје потребе. Тако да нам то није неопходно више. Волео бих да се обезбеди материјал за довршетак ове две просторије које сам почео да радим. ПВЦ столарија, ламинат, плочице, материјал за фасаду, шта год, па да могу да наставим са радовима. Имам доста дуговања за материјал који сам узимао на рате раније, па морам то да отплаћујем и зато смо стали са даљом изградњом – појаснио нам је Милош шта би им било најпотребније у овом моменту.

Он се иначе приватно бави лимаријом заједно са својим оцем. Израђују олуке, кровове и све што затреба од лима. Приметили смо да на кући недостају баш олуци, па смо питали Милоша за појашњење.

Тако ти је то код нас мајстора. То што нам је професија, обично никада код себе у кући не стигнемо да урадимо. Наравно, планирам то већ дуже време, али никако времена да се нађе – искрено и кроз осмех нам је испричао Милош.

Посла има, што је и добро, јер треба зарађивати како би се подизало четворо, а ускоро и петоро деце. Додатна апаратура за варење и бушење би добро дошла, признао нам је, па ћемо свакако размотрити и тај вид помоћи, с обзиром да нам је увек један од главних циљева да помогнемо породицама које имају у рукама неки занат, да посао развију и постану економски независни и стабилни.

„По делима добрим само, нек вам Господ суди…“ – како смо започели стиховима из песме о блаженопочившем Патријарху Павлу, тако ћемо и завршити овај извештај о посети породици Савковић, а верујемо да ће и тако бити, како стоји у овим стиховима.

Зато и пружамо шансу људима, да кроз наше акције заједничким снагама чинимо добра дела, која ћемо нитима везивати за небо.