Видовданска акција помоћи као утеха и подршка преосталом српском живљу на Косову и Метохији!
Косово и Метохија није мит, него завет. Тај завет као народ дадосмо тог страшног Видовдана 1389. године. У том завету постојимо јер је вечан, а тим Видовим даном видимо дубље и даље него обичан свет. А Видовдан је привилегија првенствено оних који живе на месту где се Видовдан родио у облику у ком нам је данас познат. Ти Видовдански заветници, који нама недостојнима омогућише да још увек имамо где доћи и дотаћи се тог празника, доживљавајући га подједнако нашим, а није наш, колико је њихов. Ми се усудисмо да се ставимо неколико пута годишње у исту раван са тим свакодневним путницима на Голготу, током спровођења наших традиционалних акција помоћи у којима желимо да им олакшамо ношење Видовданског крста. Овај пут помоћ у склопу наше Видовданске акције, стигла је на адресе 15 породица. Утрошили смо 44.826 евра, како би се продужила борба и битисање нашег народа широм Косова и Метохије.
Први део акције, углавном везујемо за Косово, док је други део активности, уједно и доста скромнији углавном резервисан за Метохију.
Испорука помоћи кренула је од породице Стојковић из места Доње Мочаре. Супружници Крста и Милица, са синовима Ђорђем (5) и Виктором (3) недавно су се преселили из Будриге у Доње Мочаре у кућу Миличиног рођака. С обзиром да кућа није имала све што је неопходно од покућства, решили смо да им обезбедимо следећу помоћ: фрижидер, кухињске елементе,сто са шест столица, ормаре, електрични шпорет, шпорет на дрва, ламинат и плочице. За све наведено утрошили смо 2.602 евра.
Следећа породица која је добила помоћ, били су Љубиша и Валентина Ристић из Јасеновика. Са њима у домаћинству живе још и њихова деца, ћерке Катарина (21), Ивана (20) и Марина (15). Ристићи се примарно баве сточарством и од тога живе. Ми смо замољени да им помогнемо у куповини и уградњи ПВЦ столарије, тако да је у ту сврху утрошено 2.400 евра.
Млада породица Ивковић из села Извор, коју чине родитељи Дарко и Данијела, и тек рођена бебицу Алексију (3 месеца), кренула је у велики подухват градње породичног дома. Верују у боље сутра, па су решени иако веома млади, да могу да опстану и живе на Косову и Метохији. Њихову храброст наградили смо куповином најнеопходнијег материјала за градњу куће, за шта смо издвојили 2.900 евра.
Породица Микић из Грачанице, такође нема намеру да напушта свету нам земљу и своју дедовину. Тренутно живе у малој кући, која није довољно велика за петоро чланова ове породице, коју иначе чине родитељи Славиша и Сања и три сина Алекса (14), Андрија (10) и Арсеније (5). Купили су плац, на ком планирају да изграде себи пристојан дом. Ми смо их подржали у тој намери и обезбедили грађевински материјал за градњу куће у вредности од 3.800 евра.
Још једна млада породица, обратила нам се са молбом да им помогнемо у обезбеђивању ПВЦ столарије. Драгослав и Јована Тодоровић, са ћеркицом Доротеом (5), и баком Снежаном, воде битку за опстанак у свом селу Добротин. ПВЦ столарија им је била заиста неопходна, тако да смо издвојили 3.100 евра и обезбедили потребну помоћ.
Породицу Ничић из села Беривојце које се налази недалеко од Косовске Каменице, чине родитељи Небојша и Весна, са сином Млађаном (30), који је недавно засновао породицу, па под истим кровом живи и његова супруга Милица (27) и беба Теодора (10 месеци). Нажалост, породица има доста здравствених проблема, превасходно Млађан који болује од хроничне тромбоцитопеније, док је његова мајка Весна недавно оперисала тумор. Као помоћ Ничићима обезбеђен је материјал за фасаду на кући. Вредност помоћи износи 2.700 евра.
Породица Арсић, још једна је у низу, која нема намеру да напушта Косово и Метохију. У прилог томе иде чињеница да су супружници Владан и Сузана, који имају сина Андреја (1,5 година), заједно са Владановим братом Данијелом и мајком Златком, одлучили да граде себи нови дом у Пасјану где иначе и живе. Нажалост застали су тренутно, због недостатка средстава. Наша организација се појавила у прави час и обезбедила им материјал за малтерисање, опремање купатила, електроматеријал, као и ламинат. Издвојили смо 3.500 евра за помоћ Арсићима.
Такође у Пасјану, обезбедили смо неопходну помоћ за самохрану мајку Сунчицу Антанасковић, која са своја два сина Михајлом (12) и Ђорђем (11) и свекрвом Босанком покушава да опстане у породичној кући. Највише проблема имају тренутно са пропалим кровом, тако да је приоритет био да се набави материјал за реновирање крова и плате радови на замени, што је на крају и учињено. Свеукупна вредност испорученог материјала и изведених радова износи 2.004 евра.
Породици Нисић, општина је помогла да се скуће у Клокоту. Направљена је кућа, која је довољна за родитеље Новицу и Соњу и њихове синове Драгана (17), Данијела (13) и Филипа (10). Недостајало им је основно покућство, како би могли да се уселе. Од наше организације добили су шпорет на дрва, кухињске елементе, електрични шпорет, фрижидер, веш машину, усисивач и сто са шест столица, у укупној вредности од 1.997 евра.
На самом југу наше покрајине, помоћ је стигла и до породице Крстичић из Штрпца. Срђан и супруга Милијана, имају децу Зорицу (20), Миљана (17) и Михајла (13). Углавном се баве обрадом земље и држе једну краву и свињу. Њима је била потребна помоћ у виду ПВЦ столарије, која је и обезбеђена, за шта смо утрошили 3.500 евра.
Породицу Додеровић из Косова Поља, чине родитељи Радоман и Далиборка, и чак четири ћерке Анђела (20), Јована (18), Невена (16) и Зорана (4). Овој породици, Министарство за повратак је обезбедило кућу, а наша организација им је помогла куповином ламината и материјала за унутрашњу изолацију за кућу. Издвојено је 2.000 евра за помоћ Додеровићима.
Самохраног оца Милоша Јолића и његове ћерке Мирјану (20), Ратку (17) и Ању (14) помогли смо у Сувом Долу код Косовске Митровице где је Милош добио стан од општине. Сходно томе, ми смо им изашли у сусрет и обезбедили најосновније покућство, како би могли да се уселе и започну живот у стану што пре. Од покућства, набављене су следеће ствари: електрични шпорет,фрижидер, угаона гарнитура, веш машина, француски кревет, усисивач и ламинат, за шта је утрошено 2.200 евра.
У Поткомљу код Лепосавића, помогнута је једна вредна и храбра породица. Милетићи имају чак петоро деце, ћерку Мину (10) и синове Павла (8), Петра (7), Александра (5) и Андреја (1). Отац Марјан је тежак срчани болесник, а срце му ради свега од 10 до 15%. Ипак и поред тога не посустаје и ради колико год може, како би издржавао своју породицу, јер супруга Милица мора да брине о деци. Општина им је саградила кућу у Лепосавићу, док земљу коју обрађују поседују управо у селу Поткомље. Из тог разлога, обезбедили смо им полован трактор и неколико прикључних машина (плуг, фреза, котурача за извлачење дрва, корпа за превоз стоке и рам за приколицу). За све наведено издвојили смо 6.000 евра.
За крај овог дела Видовданске акције, помогли смо и две свештеничке породице. Свесни смо сви да су свештеници изузетно битни за опстанак малобројног српског живља, па сматрамо да је ова помоћ од вишеструког значаја. Породицу оца Јована Цветковића из Грачанице, помогли смо набавком материјала за термоизолацију крова на парохијском дому, где отац Јован живи са супругом Милицом и троје мале деце, сином Василијем (3) и ћеркицама Теодором (5) и тек рођеном Анђелом (1 месец). За набавку потребног материјала издвојено је 1.100 евра.
Велики крст носи и отац Ненад Стојановић, који је на послушање добио једну од најзахтевнијих парохија у оквиру Српске православне цркве. Сам боравак у јужном делу Косовске Митровице, огроман је подвиг. Бити свештеник на том месту и живети са супругом Татјаном и бринути о петоро синова Димитрију (14), Филипу (12), Марку (10), Лазару (8) и Стефану (2), заиста захтева јаку веру. Ми смо решили да оцу Ненаду и његовој породици помогнемо, тако што смо финансирали куповину материјала за увођење парног грејања у парохијски дом где живе. Вредност донације износи 5.000 евра.
Није нам Видовдан терет. Кажу они који „добро мисле“ свима, да због тог Видовдана, којим печатирасмо свето и распето Косово и Метохију не можемо даље… у свет. Нама није потребан свет, јер је за нас Видовдан Свет. А тај Свет, недокучив је за овај свет. Ми бирамо да и даље суделујемо у ношењу крста заједно са преосталим косовско-метохијским мученицима, кад већ не бирамо да будемо распети заједно са њима. Ко је спреман да нам се придружи и крене у овај наш Свет, вољни смо да га прихватимо, јер је заједничким снагама ношење крста знатно лакше.
Захваљујемо се као и увек нашим саборцима из Епархијске добротворне организације Мајка девет Југовића са којима већ више од деценију ипо стојимо раме уз раме у овој неравноправној борби коју водимо за боље сутра наших српчића. Међусобно се охрабрујемо и заједно настављамо ову братску сарадњу и у турбулентном периоду који је пред нама.
