„Желимо да се бавимо пољопривредом и да од тога живимо, ништа друго нам не треба“ – одлучно нам је изнео планове Бојан Павловић (18)

Када имате овако васпитану и одговорну децу, која у овим годинама размишљају као одрасли људи, као што су то предводници најмлађих Павловића, Бојан (18) и ништа мање од тога његов брат Вељко (17), комотно можете рећи да сте одрадили добар посао.

У одсуству оца Радована који је био на послу, у породичном дому Павловића из села Велика Иванча код Младеновца, дочекали су нас и угостили Бојан, Вељко, са млађом сестром Јованом (16), браћом Стефаном (13) и Данијелом (12) и мајком Јасмином.

Као да иза себе већ има формирану породицу, и небројено година радног и животног искуства, Бојан нас је упутио у све детаље који су нас интересовали, а везани су за његову породицу.

Отац је запослен у комуналном предузећу, а ја сам одмах након средње школе успео да се запослим у „Паркинг сервису” у Београду, како бих помогао родитељима. Мајка има оштећен слух и није у могућности да ради. Иначе сам завршио за кувара и волео бих тиме да се бавим, ако буде прилике – започео је разговор са нама Бојан.

У разговор се врло брзо укључио и млађи брат Вељко, који такође има оштећен слух:

Ја завршавам за месара, и исто тако планирам одмах да се запослим. Интересује ме све око пољопривреде и сточарства.

Породици је екипа серијала С Тамаром у акцији реновирала добар део куће 2019. године. Иако је кућа скромна и можда већ сад и тесна за децу која полако одрастају, акценат је био ипак на пољопривреди и сточарству. Жеља им је да се озбиљније баве тим пословима, а опет са друге стране не запостављајући ни редовне послове којима се тренутно баве.

Држимо неколико свиња и имали смо до скоро краву, али нам је штала пропала, па сад немамо услова за то. Садимо кромпир на три ара, а више од тога и не можемо да постигнемо, јер немамо ни трактор. Трактор са приколицом за дрва би нам највише требао, јер и око дрва имамо доста посла, а не можемо стално чекати некога да нам позајми или давати паре да изнајмљујемо све то. Ништа нам онда не остане да купимо храну за животиње, нити можемо да је узгајамо сами, јер је све поскупело и немамо рачуницу онда – више него јасан је био Бојан.

Жеља им је да поново имају краву, а како кажу зарадили би и снашли би се за материјал да шталу поправе и доведу у функционално стање. Поред тога, некако бојажљиво, као да је срамота што се то и помиње, наведена је потреба и за једном веш машином.

Није лоше у Паркинг сервису, само ми до Београда треба доста времена. Немамо кола, а аутобус кроз село скоро и да не пролази, па се некако довијам да дођем до Младеновца и одатле за Београд. Зато сад одвајам помало од плате, не би ли купио неки ауто, да брже стижем до посла, и назад, и да бих могао да се бавим пољопоривредом после посла – још једном нас је Бојан задивио својим зрелим и одговорним размишљањем.

После оваквог разговора, све је и више него јасно. Породица Павловић заслужује да добије потребну помоћ у најскоријем року. Мисија наше организације и јесте првенствено да се тамо где је то могуће, помогне обезбеђивањем средстава за рад, породицама које то затраже.

Нема сумње, да ће донатори препознати и овај апел Хуманитарне организације Срби за Србе, да се све наведено обезбеди вредним Павловићима и да се подрже млади и одговорни људи, кроз пример саборности и братољубља на делу.