Земљотрес није урушио наду у опстанак – Ћуповићима из Брњеушке код Глине, нова кућа решава све!
![](https://www.srbizasrbe.org/wp-content/uploads/2023/12/cupovic-glina-naslovna.jpeg)
Хлеб са седам кора, једе целог живота намучени, али пркосни Душко Ћуповић. Бацао га је вртлог живота на све стране. Злочиначка акција „Олуја“ закачила је и њега још као дечака и однела га са свог огњишта, села Брњеушка које се налази недалеко од Глине, па је у Србији одрастао без родитељског старања дуго година. Из свега тога изашао је још јачи. Оженио се супругом Драганом, са којом је добио четворо малишана Луку (8), Лену (7), Матеја (5) и Златка (3) и решио да се врати у своје запустело село и почне живот изнова са својом породицом.
Мука свакодневног живота, без сталног запослења, у изолованом селу без струје, крунисана је разорним земљотресом који је погодио цело то подручје пре неколико година.
Ионако трошна кућа, додатно је оштећена, чиме је Душку и његовој породици, окачен камен око врата. Немајући куд, били су смештени у контејнерском насељу у Глини привремено, надајући се неком решењу ситуације, које се није назирало. Након извесног времена, контејнерско насеље је расформирано и породица је остала на улици.
Душка смо са породицом затекли на крају опет у својој оштећеној кући. Кренуо је да је оспособљава, колико да не спавају под отвореним небом, а опет да буде иоле безбедна због деце. Знајући за његов случај, дошли смо да се уверимо у причу и сагледамо тренутно стање у ком се налази његова породица.
Сећамо се, били сте код нас давно. Купили сте нам кухињу, фрижидер и замрзивач. Значило нам је то тада, а значи нам и сада опет што сте нас посетили. Од тада смо добили још двоје деце, Матеја и Златка. Борим се, не волим што морам да очекујем помоћ од некога. Тешко ми је то да прихватим, али земљотрес нас је скоро уништио – испричао нам је Душко укратко.
Није само трошна и оштећена кућа једини проблем, јер нема струје и воде, већ и сама локација села, додатно отежава живот овој породици. Двоје деце је школског узраста, па путовање до Глине изискује додатне напоре свакодневно.
Због удаљености села, али и због овакве куће у којој живимо, волели би да имамо своју кућу у Глини или ту ближе негде. Све теже живимо, па барем да будемо у насељеном месту, првенствено због деце и њихових потреба. Лакше би се и до неког посла дошло, можда би могли ову млађу децу и у вртић да дамо, па да Драгана потражи неки посао. Морамо се сналазити на све могуће начине – додао је Душко.
Благи осмеси и дубоки детињи погледи, оцртавали су се на лицима најмлађих, док смо сагледавали сваки кутак њихових собица омеђених голим зидовима и разговарали са њиховим родитељима о даљим потезима, који ће им ако не у потпуности променити живот, онда барем олакшати одрастање и школовање.
Питали смо се да ли ти мирни погледи крију жеље и маштања о новим и топлим собама, које нам нису рекли? Врло је вероватно. Благи осмеси и искрена дечија љубав која их краси, остали су нам урезани у памћење и обавезали на акцију.
Додатно су болне посете заборављеним Србима, широм данашње Републике Хрватске. Заборав даје додатну горчину, поврх свих околности под којима ти људи живе.
Даћемо све од себе као и до сад, да се кроз овакве и друге акције скине вео заборава са нашег народа који и даље опстаје на својим огњиштима и не дозвољава ни по коју цену, да им се траг затре.
Покрећемо још једну значајну акцију, за конкретно збрињавање породица са децом, овог пута на подручју многострадалне Баније.