ЖИВЕ У ПЕЋИНИ У 21. ВЕКУ: иако живе надомак Београда и Новог Сада, Чутурилови су заборављени од свих! (видео)
Скучена пећина у селу Мошорин једини је дом породице Чутурилов. Иако су надомак два велика града, Београда и Новог Сада, живе заборављено у до сада невиђеним условима. Закорачивши у њихову „кућу”, као да смо се вратили неколико миленијума уназад. Нисмо могли а да тужно не помислимо – Србија, 21. век, како је ово могуће?!
Да је ипак у питању „наше” доба сведоче катастрофално развучени каблови и стари телевизор, једини „прозор” у свет који деле Светозар, Марица, Златица (17), Мира (15) и Милош (6). Та пећина и стари ауто који су, веровали или не, претворили у ормар је све што имају!
„У лагуму живим од малена. За себе се нисам бојао никада, чак и бомбардовање кад је било нисам бегао. Сад ме је стра’ због деце, ипак има много пукотина. Једном је земља пала, не дај Боже дете да ми удари. Испред нам је ауто у ком држимо ствари, кромпир и друго, то нам је и шпајз и ормар. Ту држимо јер немамо гди”, започео је причу доброћудни домаћин Светозар.
Као да живот „под земљом” није довољно тежак и невероватан сам по себи, суочавају се и са озбиљним здравственим проблемима. Најтеже је најстаријој ћерци Златици која има епилепсију, честе нападе (једном смо присуствовали) и слабо говори, па је не смеју никада саму остављати. Нећемо јавно износити више детаља о њиховом стању. Зар и има потребе?
„Купатило немам. Узмемо лавор и купамо се, нема шта ту. Немамо ни пољски, па идемо ту иза брега. Друго немаш ништа боље, то ти је све. Кад нема нема”, малтене кроз осмех причао је Светозар, показујући да му, упркос свему, духа и воље за животом не мањка.
Чутурилови живе од социјалне помоћи и дечијег додатка. Светозар се труди и да надничи где може, мада каже да га искоришћавају и често не плате. Тј. да искоришћавају „сву сиротињу”.
„Шта има то једемо. Код мене не сме да се деси да нема. Макар нејео ја, моја деца морају. Ако нема пара да купим то што треба, одем код комшије да узајмим паре мало, ‘иљаду динара, две, да могу да купим деци. Купим им некад чоколаде и свега, увек су они задовољни мени.”
Иако некада спавају сви заједно у пећини, ипак је ту опасно за децу и немају где сви да легну. Стога иду код бабе у оближњу кућицу која је, колико год застрашујуће звучало, можда у још горем стању од њиховог лагума, а чак и није њихова. Трска пада, један зид је обрушен, плафон подупиру обични дрвени штапови!
„Ја, децо моја, спавам на овој гајбици поред шпорета. У једном кревету ми је син Милош, он се скоро оперисао, на другом су ћерка Савка, унучад Мира и Милош, а на трећем ћерка Мира и унука Златица. Нас се седморо овде потрпа. Тесно нам је, ал’ шта могу. Да их истерам напоље не могу, пре бих ја изашла. Ја сам срећна што сам с мојим унучићима. Најтеже ми је кад видим како се муче, ал’ шта могу чедо моје. Неки пут и гладни легнемо. Ето тако живимо”, рекла је баба Јованка која је навршила 86 година.
Упитали смо Светозара на крају разговора чему се нада и очекује ли неку помоћ:
„Штогод да буде било би добро, а ако не буде, шта да радим. Мени не мора ништа, ја бих волео само деци мојој да се помогне, да не буде на улици да остану. Да имају кућу своју и купатило, е то би ми најдраже било. А за мене ко зна, ја ћу можда имати вечну кућу горе кад одем на онај свет. Уздам се у Божију помоћ!”
Свашта би се још дало написати о Чутуриловима. Њихов живот подсетио нас је на мучеништво првих хришћана који су своју веру скривено исповедали у катакомбама. Тако и они носе свој претежак крст скривени од погледа људи, тихо живећи у непосредној близини међународног аутопута којим сви јуримо великом брзином журећи на своја одредишта, вођени разним обавезама и проблемима, немајући времена ни у природу да се загледамо, а камоли да приметимо једну малу катакомбу у којој борави ова скромна породица. Породица која има нешто веће проблеме од свих нас!
Молимо вас зато да успорите, да застанете и да се осврнете на судбину ових намучених људи. Застаните и учините једно добро дело!
Хуманитарна организација Срби за Србе покреће нову велику акцију помоћи. Циљ нам је да им што пре обезбедимо нормалне услове за живот. Позивамо све добре људе да се укључе својим донацијама, помозите нам да Чутурилови пећину замене кућом!
СРБИЈА1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун
РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal
ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal
САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: donate@serbsforserbs.ca
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92
2. Pay Pal
3. Пошаљите текст SZS на 81190 (2.99 евра)
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
ШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
4. Пошаљите текст SZS 30 на 488 (број замените жељеним износом од 1 до 99 CHF)
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)
ШВЕДСКА
1. SWISH: 1230 133 900
2. Pay Pal
3. Bank Giro: 5302-1077
4. Рачун: 5226 1060 858
НОРВЕШКА
1. VIPPS број: 104 414
2. Pay Pal
3. Рачун: 1503 83 80483
АУСТРАЛИЈА
1. BSB: 032-278
2. Account No: 878615, Westpac bank
3. Pay Pal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
Прикупљање преко Инстаграма
Биткоин и Етереум
