„Знам да нисмо једина породица којој је потребна помоћ, али наставићу да се борим – морам због њих!” – Драганова челична воља оставила нас је без речи!

У Пријездићу код Ваљева имали смо прилику да упознамо вредну и радну породицу Костадиновић, која, као и многе друге многочлане породице у Србији, води дугу и мукотрпну борбу за голи живот. Од земљотреса крајем деведесетих када им је срушена кућа, до данашњих дана, прошло је много година у њиховом дому, али сви покушаји да стану на ноге остали су безуспешни.

Поломисмо се радећи – не можеш да опстанеш! Набавили смо доста стоке, доста је одлазило на храну, а онда је одједном све поскупело 30% – резигнираним гласом објашњава ситуацију домаћин Драган.

Породица Констадиновић сву пажњу и љубав уложила је у своје имање. Поседују 31 козу, 17 оваца, краву и јуницу. Од земље имају око 5 хектара, од којих је половина обрадивог земљишта, док је друга половина у ливадама.

Нажалост, што се тиче механизације немамо све шта нам је потребно па сваке године морамо да плаћамо кошење, балирање и многе друге послове што је велики трошак за нас. Највише би нам значила помоћ у виду балирке, трактора, рото фрезе, ротационе косачице и растурача за стајњак – одговара нам домаћин на питање како можемо да им помогнемо.

Поред Драгана, породицу чине мајка Жаклина и њихово петоро деце – Александра (17), Мирјана (16), Данијела (14), Петар (11) и Михаило (5). Њих седморо живе у тридесетак квадрата у старој кући, а имају и помоћни објекат где спава двоје деце. Након земљотреса, држава им је донирала грађевински материјал за изградњу нове куће, коју је отац почео да гради, али нажалост, није било довољно за завршетак радова, па је куће остала недовршена. Потребна им је помоћ у грађевинском материјалу и столарији како би завршили кућу.

Деца су нам вредна и много воле животиње. Девојчице воле краву и јуницу, односно Милку и Шаруљу. Петар је јак као мечка, да видите са којом лакоћом носи џакове – са поносом нам причају родитељи.

Уз све потешкоће које су га снашле, Драган је радио у грађевинској фирми до 2014. године када је доживео тешку повреду приликом које је сломио ногу. Морао је у инвалидску пензију а од колена до кука уграђена му јe метална шипка.

Знам да нисмо једина породица којој је потребна помоћ, малопре смо причали да има још много њих на чекању код вас. Свакако, наставићу да се борим – морам због њих! – показујући руком на децу, Драганова челична воља оставља нас без речи.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи. Позивамо донаторе из целог света да помогну у складу са могућностима јер Костадиновићи то заслужују!